Babe u Maksiju

Pre neki dan sam bio do Maksija da kupim nešto suhomesnato, i zatekao sam se u jednoj zanimljivoj situaciji. Naime, zaposleni su, negde oko 13h, taman kad ljudi kupuju stvari za ručak i slično, imali – sastanak sa šefom objekta! To u praksi znači da od 5 kasa radi jedna, od 5 ljudi među “gondolama” radi isto tako jedna osoba a bogami i od petoro njih koji servisiraju deo sa mesom, kačkavaljem i drugim proizvodima “iz frižidera”, takođe radi samo jedan čovek, odnosno u ovom slučaju žena. Samim tim, tu se prirodno formirao red, usled čega se prirodno formiraju i problemi.

Kako je taj deo sa frižiderima dugačak, ljudi koji dolaze na red šetaju levo desno do kačkavalja, šunke, mesa i čega god što hoće da kupe, pa se na taj način taj nekakav red i “razbija” i nije “jasan” onome ko to gleda sa strane. Sad, ja tu stajem, ispred mene je neka baba a ispred babe momak i devojka u dvadesetim godinama. Pre njih neka gospođa kupuje neko meso. I sad tako lagano dolaze ljudi iza mene u red, čekaju, šta će drugo. Kad, u jednom trenutku tu se mota neka baba, gura kolica, solidno napunjena i onako kao gleda, zagleda, kao polu je zainteresovana za bilo šta, ali tu je, evidentno hoće nešto da kupi.

Kupuje ta gospođa šta je htela, odlazi, prodavačica pakujući taj neki kačkavalj kaže ono “Dalje!” i u tom ova baba što je praktično poslednja došla naručuje, i tada kreće haos.

Baba: “300 grama pršute ove ovde!”

Devojka_koja_je_na_redu: “Gospođo, niste vi na redu, mi smo!”

Baba: “Nije istina, ja sam ovde stigla pre vas!”

Devojka_koja_je_na_redu: “Nije tačno, došli ste ovde pre minut, ja ovde čekam već 10 minuta da dođem na red!”.

Baba: “Kakva nekultura i nepoštovanje starijih, sram vas bilo!”

U tom se u priču mešaju i radnica Maksija i neka druga baba.

Druga_baba: “Gospođo, pustite je, samo se povucite, vidite kakvi su mladi danas nervozni!”

Maksi_radnica: “Zaista je gospođica bila pre vas” (niko je, naravno, ne konstatuje ni pet posto)

Baba: “Ne mogu da verujem da ste tako nekultuni gospođice, ja sam pre vas došla!”

Druga_baba: “Nemojte gospođo, vidite i kako su joj crvene oči ko zna da li je zdrava! Možda je drogirana!”

Devojka_koja_je_na_redu: “Ne zanimate me, uslužite me!” (obraća se prodavačici i potpuno se isključuje iz priče).

Baba: (koja je očigledno još posle prve izgovorene rečenice skapirala da je provaljena) – “Kakvi su ovi mladi danas, nervozni i još i lažu!”

Druga_baba: “Samo je važno da se povučete, nemojte da im protivurečite, hoćete da vas prebiju?!”

 Stvari se naizgled stišavaju, da bi posle nekoliko trenutaka u priču ušla treća baba:

Treća_baba: Ej! Sećam se ja tebe od pre neki dan iz parka! Ti si celu noć sa onim svojim skakala po parku ispred zgrade i drala se kao nenormalna! Da, da, videla sam te ja! (kaže devojci)

Druga_baba: Eto! Ja kažem da je sigurno drogirana!

Devojka_koja_je_na_redu: O čemu vi pričate gospođo?

Treća_baba: Da, da, tamo ste pili pivo, sve sam ja to videla, i pušili ste ko zna šta!

Devojka_koja_je_na_redu: Ja ne idem noću u park, ko zna koga ste vi sa prozora videli.

Druga_baba: (kaže trećoj babi) Samo se povucite i ne ulazite u raspravu sa njima gospođo!

 Ja u tom trenutku kapiram da mi je izraz lica nešto između potpune neverice, zbunjenosti i iznerviranosti, ali onda kapiram da je sa tom devojkom sve vreme i onaj momak, pomenut na početku priče, koji ne zna prosto kako bi odreagovao u ovom cat fightu, ili više kao young pussy old cats fajtu. A možda je i najbolje da se ne meša, ipak su to sve žene, ma koliki jaz među njima bio po pitanju godišta.

I da budem iskren, nisam više mogao da slušam i gledam šta se odigrava pred mojim očima, otišao sam, nakon sigurno 10 minuta čekanja, neobavljenog posla. Ovi se nisu vratili sa odmora, prepiranje je nastavljeno i ko zna koliko je to trajalo. Ako neko zna neka javi, ja samo kontam da ću nadalje pokušati da izbegnem svaki vid konflikta sa starijim sugrađanima u maloprodajnim prehrambenim objektima.