Nikada mi to nije bilo jasno … OK, kafići po gradu, kul, imaju svoju baštu, ili tako nešto, pa si koliko toliko izdvojen. Kafići u Strahinjića Bana, ok, prosto ljudi blokiraju celu jednu polovinu ulice i tu sad nema prolaska, šta god ti uradio. Ali ono što mi nije jasno (part one) je kako neko može da sedi recimo na sred Knez Mihajlove ulice u jednom od onih „all about coffee“ kafića, gde ti sve vreme sa leve i desne šiba gomila ljudi, dernjaju se, potencijalno pikiraju telefon koji ti stoji na stolu…

Sa druge strane, takođe mi nije jasno (part two) kako neko može da sedi u kafićima u Delta City-ju i Ušću (ili bilo kojem trećem šoping centru) gde se sedi na prolazima, pored pokretnih stepenica itd. Svako naravno ima pravo da sedi gde hoće, ali pored izdvojenih kafića sa „baštama“ odnosno platoima unutar ovih objekata, stvarno ne vidim niti jedan dobar razlog da neko sedi na sred prolaza kojim idu ljudi. Plus što su ti stolovi tako postavljeni da ostaje maksimalno metar da tuda prodefiluje gomila posetilaca u oba smera. I onda oni naravno kupe ponešto u tržnom centru, patike, majicu, duksericu, torbu i sve zajedno sa ogromnim kesama opet prolaze pored tih koji sede u kafiću, pritom ih udarajući, češući itd. Ali najgenijalnije od svega mi je što se ti koji sede u kafiću ponašaju kao da se ništa specijalno ne događa oko njih, kako su oni kul, koncentrisani na priču sa prijateljicom/rođakom/poslovnim partnerom. Genijalno.

Mala digresija, a možda i nije – ko još ima toliko novca da izvede nekoga na bioskopsko veče u recimo Deltu, Ušće pa što da ne i Takvud? OK, nisam ja „zaštitnih nejači i siromaha“, ali kad je cena karte 400 kinti, a u priči ipak treba da se nađu i koka kola i kokice, pa sve to puta dva, ispostavlja se da za jedan veoma skroman izlazak (složiće te se da bioskop nije nikakva ekskluziva) treba izdvojiti oko 15 evra odnosno 1500 dindži. Možda ipak nije toliko loše onima što ispred dragstora ili u lokalnom parkiću piju pivo od 2 litre.