Ne znam što se muče toliko ovi što regulišu cene naftnih derivata, odnosno popularno nazvano – benzina. Sad, jedno poskupljenje je danas, u sredu, drugo je posle opet, u subotu, što lepo bre ne poskupi sve odjednom pa da nam svima bude lakše. Takođe, ono što nam nedostaje u priči je činjenica da se polako vraćamo na ono stanje kada je benzin koštao 110-112 dinara, s tim što ne treba zaboraviti da tada nije bila “ekonomska kriza”. Zanima me sada, kada opet cena bude bila tako visoka, da li će vlast zapravo zaraditi dovoljno na tom povećanju ako prodaja derivata opadne drastično.
Ja znam po ličnom primeru, idu topliji dani, zašto se ne bih jednog dana prošetao do posla i nazad, a ne išao kolima? Ili, zašto ne bih nekog drugog dana recimo došao biciklom? Em je zdravo, em je isplativije. Zamislite samo “dan vožnje biciklom” u Beogradu. Ne bi bilo gužve nigde, grad bi bio mnogo čistiji, a što je najvažnije, do posla biste stizali sasvim sigurno brže nego kolima, pošto, jelda, ne bi bilo gužve. Jedini problem je to što je Beograd malo tako brdovit, pa je malo više muke popeti se uzbrdo, ali ne možeš imati sve.
Jedino ne znam šta da mislim oko ove registracije automobila što je poskupela. OK mi je da neko od preko 3000 kubika plaća 155,000 dinara, kad već vozi tako skup i moćan auto, jedino ne znam šta da mislim o ovim nižim kategorijama. Posebno što je naš zakon oko registracije i automobila uopšte tako blesavo naopako okrenut da nema puno poente, pa ovakvi sporadični “incidenti” ne pomažu da čitava priča od početka do kraja bude ispravna.
