Očigledno je to kao i uvek zanimljiva tema, pošto je politika kod nas uvek zanimljiva tema, pa hajde da se još malo bavimo tim pitanjem. Kako biste vi oblikovali vašu kandidaturu za recimo gradonačelnika Beograda? Da ne idemo previše u širinu i razmišljamo o parlamentu i vladi, dovoljan je i taj deo priče zvani Beograd. Gledam kandidate, glavne poruke su “Most preko Ade”, “borba protiv korupcije” i … to je to. Samo je jedan od kandidata pomenuo, ali u potpuno drugom kontekstu, kako bi voleo wireless pristup netu u celoj Srbiji. To je već zanimljiv početak za internet i informatičku komunu Srbije.
Šta biste vi uradili na mestu gradonačelnika, a da je povezano sa informacionim tehnologijama? Recimo, svaki park u beogradu da ima wi-fi pristup! Onda bi recimo penzioneri koji igraju šah mogli da odma izguglaju odgovor na otvaranje koje je ovaj prvi uradio (mada verovatno sve kombinacije već imaju u glavi). Ili, obaveza svakog kafića je da pored WC-a i mokrog čvora ima i internet. Svaki kvadratni kilometar mora da poseduje najmanje jedan internet kafe sa besplatnim pristupom svetskoj mreži i mogućnostima štampanja materijala, eto, ni to nije loše.
A šta ćemo van IT struke? Recimo, svaki restoran mora da poseduje dobre ćevape na kajmaku sa lukom, bez obzira da li je italijanski, meksički ili francuski … Treba izgraditi mnogo više česmi, sa mnogo više pijaće vode, ali sa dugmetom za puštanje iste u određenom vremenskom intervalu, jer ipak ne želimo da trošimo taj resurs bez potrebe.
Ona, da pekare recimo moraju da unajme naše bake i da samo od njih kupuju pogače, gibanice i ostalo, pa da smo sigurni kad uđemo u pekaru da dobijamo samo domaće. Može slično i za poslastičarnice, mada ćemo tu biti liberalniji jer ipak ima kolača koje samo iskusni poslastičari umeju napraviti.
A recimo TV na svakoj autobuskoj stranici koji pušta filmove i serije a ne samo dosadne reklame? Prisustvo u samim autobusima odnosno javnom gradskom prevozu se naravno podrazumeva.
Ne deluje kao loša kampanja, zar ne?
