Prvo, i ja se pomalo grozim sve češćeg korišćenja stranih izraza u domaćem jeziku. Recimo – „ukoliko je resurs avejlbl, uradićemo kost brejkdaun da vidimo koga ćemo pušovati na stejdž da odradi piar za nas“. Ako mislite da ova rečenica ne znači ništa, varate se, samo nije postavljena u kontekst odnosno nemate njen početak i kraj.
No, to nije ono zbog čega se „javljam“. Zanimljivo je to kako je PR, kao jedan deo marketinga, postao više nego rasprostranjen i u našim krajevima. I kud i kamo, reklama više nije ono što se traži i gleda, već PR. I to ljudi sa strane, koji nisu iz tog marketing sveta, možda ne bi ni primetili, ali mi koji ipak znamo nešto više, svakako smo „snimili“.
Predivno je to kako se svako malo u novinama pojavljuju članci „Čovek dobio 5000 eur na Bet-and-Win-u“, „Slučajno kupio srećku i dobio 50,000 eur“ i tome slično, od čega nije istinit, rekao bih, niti jedan. Nije to sve, lako se ide i korak dalje – ne znam da li ste pročitali sad skoro kako je vođa navijača Partizana spasio staricu kada joj je neki mangup oteo torbu? Hahaha, nisam mogao a da se ne nasmejem. Nema veze dal’ je Partizan ili Zvezda, divno je da se taj vođa našao starici baš u trenucima kada je pre samo nekoliko nedelja došlo do nekoliko većih navijačkih incidenata.
Što je najcrnje od svega, ni ja sa svojim istančanim njuhom za PR-ove i razvijenom svešću oko „teorija zavere“ ne mogu uvek da provalim dobar PR kada se plasira kroz štampane novine, domaće portale ili televiziju, pa jedino što mogu sve vas da zamolim jeste da budete obazriviji kad sledeći put čitate neku vest. Može vas, ako ništa drugo, sačuvati izdatka za kupovinu Loto listića ili greb-greb „Srećice“.
E da, drvlje i kamenje za to što prošlog meseca nismo bili u pravu kad smo rekli da ćemo izaći prvog šaljite na adresu prelamača aka art direktora, a ne nas malih i nezaštićenih novinara, koji uvek sve svoje tekstove šalju na vreme!
