Velika (i naopaka) Britanija

Kada bih pisao neki izveštaj o proputovanju u Veliku Britaniju, onda bih sasvim sigurno počeo sa “hirurški preciznim” obradivim površinama koje su prva stvar koju ćete primetiti kada avion nakon okeana i mora dođe do kopna. Definitivno se ne kaže za džabe “engleska trava”. No, to naravno nije ono što je najinteresantnije. Zanimljivi su i britanski pabovi, zanimljive su znamenitosti koje jednostavno ne možete da ne posetite kao što je Tower bridge, crveni autobusi ili ono smešno naslagano kamenje.

Sve je to lepo i fino, međutim, glavni problem svakome ko je čitav život proveo u kontinentalnoj Evropi svakako će predstavljati “naopaka” vožnja odnosno vožnja levom stranom. Pre te priče, mala digresija – iako voze levom stranom, penjanje uz pokretne stepenice je i dalje na formirano tako da sa desne strane idu oni koji stoje i voze se, a sa leve oni koji bi da požure uzbrdo (što bi rekli nemci – rechts stehen, links gehen). Ovaj princip primenjen je na još nekoliko kojekakvih situacija, ali je vožnja i dalje “obrnuta”.

I tu se dolazi do glavnog problema – ne daj Bože da vi sami sednete za volan. Onda morate dobro da se zamislite, koncentrišete i krenete polako, pažljivo i odmereno, da slučajno ne biste završili u nekom autobusu ili tako što recimo stojite na izlaznoj rampi i čekate da uđete na parking i pitate se zbog čega se rampa ne otvara.

Kada vas vozi neko drugi, situacija je donekle bolja zbog toga što ne predstavljate toliku opasnost za saobraćaj, svoj život i živote drugih, ali ako ste vozač (a i ako niste, ali posebno ako jeste), vožnja će za vas biti pravi pakao. Stalno ćete imati utisak da će neko da vas udari, da vozač ne zna kuda ide, da će da skrene u suprotni smer ili nešto treće. Ajde da kažemo da ulice možda čak i savladate, ali kružni tok … tu tek nastaje prava zabava. Kompletan tok u obrnutom je smeru od onog na koji ste navikli, pa ćete se, čak i ako ste prekaljeni vozač sa višedecenijskim iskustvom propisno isprepadati i iznojiti više puta dok iz kružnog toka izađete.

Ništa nije manje opasno biti pešak, možda je zapravo i opasnije. Iako su britanci pametno napisali na asfaltu pešačkog prelaza “Look left” i dodali strelicu na levo (ili Look Right naravno), često će vam se desiti da mahinalno umesto desno pogledate levo i da imate potencijalni problem sa vozilom koje vam ide u susret. Čak i ako to naučite, problem broj dva nastaje u refleksnoj reakciji da vaša glava jednostavno mora pogledati na levu stranu. Ako budete držali glavu rukom i tako je “blokirali” da pogledate levo, verujte mi, oteće vam se kontroli. Jednostavno, ima ćete utisak kao da će vas te sekunde udariti ogroman autobus ako ne pogledate levo, u smer iz kojeg vam apsolutno nikakva “opasnost” ne preti.

Stoga se pazite ako se pojavite u Britaniji ili njenim nekadašnjim i sadašnjim kolonijama ili nekim “trećim” zemljama, kao što je na primer Malta, ili Japan. Mada, u Japanu biste verovatno doživeli “napad” i od japanskog pisma i tehnologije, da na obrnutu vožnju ne biste ni obratili pažnju.