Uvek sam voleo Božić kao praznik, nekako služi kao svojevrsna ćelijska membrana odnosno selektivno propustljivi filter. Tačno vidiš ko je šta, ko je kakav a ko nije. Sve naravno kreće na Badnji dan, dan kada se posti, i kada mnogobrojni vernici žele da se “pričeste”, iako nisu postili ceo post, već samo taj jedan dan. I to ne samo da su postili taj jedan dan, već su uspeli da izdrže tek da ne pojedu meso, ali ne i bilo šta drugo kao što su alkoholna pića, glasna muzika i provod, što da ne i … hm … intimizacija. Ne zaboravimo i to što kad se posti mnogi vole da se “odvale” od hrane, pa kao – posna je, postimo…
To sve kasnije eskalira i u crkvi, uveče, kada se bacaju petarde, pale baklje, parkira “besnim” kolima na travnjaku. Znam, znam, zvučim kao deda neki, ali tako je … i da se razumemo, ja nisam postio ceo post, već samo jedan dan, ali isto tako ni ne očekujem da se pričestim a posebno ne idem okolo i ne vičem “Ja sam postio, ja sam vernik, jes!”
Ispod pogledajte video jelka-rakete, klikom na sliku. Čudi me da niko to kod nas nije uradio.
Jelka na raketi 🙂
