I dok jedan naš dobar prijatelj u Telekomu na radnom mestu igra video igre i ima vozača dok ide na teren, sa druge strane, njegova matična firma pozdravila je sve žitelje Srbije novim računima, na kojoj se na zadnjoj strani nalazi prijatna novogodišnja čestitka. No, jedan mnogo specijalan račun stigao je do mene – račun na dva dinara i četrdeset tri pare, za ADSL usluge u decembru.
OK, ok, preteklo nešto od prebacivanja ADSL-a, šta god. Da sam zaludan, pustio bih tako neplaćeno da prođe neko vreme, pa da stigne opomena, pa onda ona opomena pred utuženje, a onda me zanima i da li bi me terali na sud da platim 2,43 dinara.
No, zaputim se ja u Telekom Centar, da regulišem dugovanje.
Ja: Dobar dan, dobio sam račun za ADSL usluge od 2,43 dinara pa bih to da platim. (podsećam da pošto je iznos ispod 50 para, treba da platim samo 2 dinara prim.aut.)
Ona: Otkud vam taj račun?
Ja: Od poštara…
Ona: Pa mislim, kako je tako mali račun?
Ja: (pomislih, jasno je da ste naviknuti da derete ljude) ne bih znao, verovatno zato što je promenjen provajder
Ona: Aha, da, onda je to račun za nevraćenu opremu
Ja: Dva dinara i trideset četiri pare košta oprema? (ne bi me čudilo da je toliko nabavna cena, kad malo bolje razmislim)
Ona: Pa da, i pošto niste vratili, morate da platite
Ja: Ali ja jesam vratio, plus sam siguran da oprema košta više od dva dinara…
Ona: Dobro, pošto je mali iznos, hajde da platite to pa da nema problema.
Ja: (mogli ste i da kažete – dobro, pošto je mali iznos ne morate da platite) Nije nikakav problem, evo izvolite dva dinara.
Ona: (kuca u kompjuter) Auuu, pa ovaj račun ne može da se plati! (potom šalje pogled u mom pravcu, u trajanju od 10 sekundi)
Ja: Eeeerrm …
Ona: Čekajte … šefe, gospodin ima račun od telekoma od 2,34 dinara, za opremu…
Ja: Nije za opr… nevermind.
Ona: … i sad ne može ovde, ja kliknem, ne radi.
Šef: Gospodine, jel vam ovo nije neki dug od pre? Ili možda niste vratili kompletnu opremu?
Ja: Pa jedino ako je oštećen jedan konektor na telefonskom kablu, pa to toliko košta.
Šef: Hahahahahaha
Ja: (ok, nije baš toliko dobra fora)
Šef: Pa ne, ovde u mom piše da je račun zapravo nula, mora da je neka greška. Ali kako sad to da rešimo? (i on gleda u mene 10 sekundi)
Ja: Pa, možda imate neke supervizore ili nešto u centrali (ja dajem predloge, kao da uopšte znam kako da im pomognem)
Šef: Ništa, sredićemo.
Ja: OK, a jel ću dobiti neku potvrdu da ovaj račun nije validan, da će stići drugi?
Šef: Pa, najverovatnije nećete!
Ja: Dobro, ali ne bih da dobijem poziv na sud na 2,43 dinara.
Šef: Ma neeeee, to ne može da se desi.
Ja: OK, držim vas za reč.
Ne treba da pominjem da su od 10 radnih mesta samo 2 bila “aktivna” a da je iza mene bilo još 20 ljudi.
