Bolje se pravite da ne umete…

Skoro sam pisao o ADSL problemima komšije, onda mi je kolega Ale skrenuo pažnju da on zato svima govori da se u kompove ne razume, i mislim da je to pametan pristup. Zašto? Pa zato što sam juče došao do svojih, gde me je sačekalo prilično ružno kućište bele boje, ali žuto od duvanskog dima, koje sa svoje zadnje strane nema ništa više konektora od onoga što dozvoljava “little valley” Intelova ploča.

Koja je priča iza kućišta? Pošto znaju da se ja razumem u kompjutere, prijatelji od tetke su doneli njihov računar da ga ja pogledam i popravim. Oni su mislili da, ako mogu, ja to uradim i tu, na licu mesta, gde su inače doneli samo kompjuter, a ne niti jedan kabl, tastaturu, miša, monitor … ne znam kako su mislili, da gledam u pasulj. Na moje pitanje “šta nije u redu sa računarom?” dobijam genijalni i univerzalni odgovor “Pao nam je sistem!”. Gde su bre uopšte ljudi prvi put uspeli da ukače to “pao mi je sistem” pa da ga nadalje koriste kad god sami sebi obrišu Windows folder, nemam pojma. Tek, nisam se još pozabavio ovim predivnim kompjuterom, to ću uraditi verovatno tek sutra, čisto da znate, pa ću vas izvestiti.

No, podsetimo se još nekih genijalnih primera iz prakse zbog čega je uvek bolje da kažete da ne znate da koristite kompjuter i da niste nikakav stručnjak.

Situacija 1 – “Jel možeš da mi pogledaš kompjuter, nešto mi ne radi najbolje, a tebi će oduzeti samo minut!”
A na kraju – To apsolutno nikada nije minut osim ako računar nije udario grom i nema mu pomoći.

Situacija 2 – “Kompjuter mi se mnogo usporio, a ništa nisam instalirao. Treba mu sto godina da se pokrene, internet otvara satima”
A na kraju – Nakon što se računar startuje posle 15 minuta, otvaranjem Internet Explorera (koji je jedini browser koji postoji na svetu), skapirate da ima 15 dodatnih barova – Bonzo, Google, Yahoo, Virus, AltaVista, Trojanac, WinAmp. Ne treba zaboraviti ni na to da se uz računar startuje i iTunes iako korisnici istog nikad u životu nisu videli iPod, pa onda slede Yahoo i MSN, pa Gtalk, pa Skype, pa onda Adobe quickstart, pa Office, pa nekakav Samsungov softver za puštanje muzike, i naravno, hard disk C ima 12MB slobodnog prostora.

Situacija 3 – “Dobio sam email snimak arkanovog ubistva u fajlu arkanovo_ubistvo.avi.exe, ima 23 kilobajta, ali kad sam kliknuo ništa se nije dogodilo, ali mi se sad komp zamrzne nakon 3 minuta rada i moram da ga isključim pa ponovo uključim, i tako stalno”.
A na kraju – Ovo je jasno 🙂

Situacija 4 – “Izvini, jel možeš da dođeš da mi instaliraš Adobe PhotoShop, Corel Draw, onaj program za gledanje filmova, AutoCad, neke nove igre, ono, pucanje, i neki fudbal, pa da gledam slike…”,

– “OK, a jel imaš ti sve te programe?”,
– “Ne”,
– “Pa otkud meni?”,
– “Pa zar ti nemaš to sve kod sebe?”
– “Ne”
– “A jel ne možeš da nabaviš negde?”
– “Možeš ti da kupiš u prodavnici…”
– “Haha, pa to košta, hahaha…”

A na kraju – Ipak im instaliram Photoshop, WinAmp i Firefox i kažem da drugo ne može da se pokrene na njihovom kompjuteru.

Situacija 5 – Prvi put kada se domognu vaše email adrese, kreće ludilo.

email 1 – Subject: Pošalji ovaj mail na što više adresa, jer je ova devojčica izgubljena u cunamiju i hoćemo da je nađemo!
email 2 – Subject: HAHAHA, smešno – mačka koja je pala sa stolice! HAHA
email 3 – Subject: Ako pošalješ ovaj email na 20 adresa dobićeš od Telenora Nokia 3110. NIŠTA TE NE KOŠTA DA PROBAŠ
email 4 – Subject: Boris Tadić hoće da zatvori sve fast food-ove u Beogradu! Potpiši se, pokažimo mu da nije u pravu!

Posebno su opasne situacije u kojima shvate da email mogu da koriste i da vam pošalji recimo neku fotografiju da je isečete i obradite da bi bila lepša, ili jednostavno žele da vas počaste sa slikom sopstvene porodice. Kad smo kod toga, još uvek se sećam prijatelja koji je dobio od svojih iz amerike sliku porodice na okupu – U BMP FORMATU. Kod nas je i dalje dialup od 33,6 bio pojam interneta, a fajl je bio oko 10MB.

Ima tu još toga, nego nešto treba ostaviti za naredne dane, tako da, dosta vam je!