Jednog lepog (zapravo i ne toliko lepog) januarskog dana stiže meni pošta od Marfin banke. Razmišljam, nemam ja nikakav račun u toj banci, mora da je neka ponuda kredita ili tako nešto što je žali Bože papira. No, unutra, zainteresuje me početak pisma – “Primenjujući pozitivne zakonske propise…”. Rek’o, šta li je ovo, daj da ja nastavim sa čitanjem:
Primenjujući pozitivne zakonske propise, uključujući i Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, i Odluku o minimalnoj sadržini Procedure “Upoznaj svog klijenta”, a u skladu sa internim pravilima i procedurama Banke, pozivamo Vas da u roku od 15 radnih dana od prijema ovog dopisa, dođete u najbližu filijalu “Marfin Bank” a.d. Beograd sa Vašom ličnom kartom ili pasošem, radi ažuriranja podataka koji se nalaze u datotekama naše banke.
Ukoliko se u gore navedenom roku ne odazovete ovom pozivu, Banka će biti prinuđena da sredstava sa vašeg računa prebaci na poseban račun Banke, predviđen za tu namenu, a da Vaš računm zatvori.
U Beogradu, Hvala na razumevanju, “Marfin Bank” a.d. Beograd
Prvo, ostadoh malo zatečen time što žele da mi impliciraju da podržavam teroriste, a i ne znam što hoće da me upoznaju toliko. Razmišljam ja tako, niti imam račun u Marfin banci, nit’ znam šta hoće od mene, ali ne budem lenj, uputim se u prvu ekspozituru koja mi je bila “pod nogom”, kad ono, Stari Merkator. Prvo, jedva nađoh lokal veličine omanje trafike, drugo, unutra nema mesta za više od dva čoveka, a jedan je obezbeđenje.
Ja: Dobar dan, ja sam dobio ovaj dopis od vas
Radnik: Aha, da, znam, dajte mi ličnu kartu … aham, ok, ovo vam je račun iz 2003. godine
Ja: Ali ja kod vas nikad nisam otvorio račun?
Radnik: Da, bili smo Centro Banka tada…
Ja: Aham, ok, da, toga se sećam, radio sam nešto preko omladinske, ali tu ne trebalo da ima ikakvih sredstava?
Radnik: Pa nema. I ako hoćete da zadržite račun, morate da popunite ovu prijavu.
Ja: * pogledah prijavu sa sto hiljada pitanja i upitnika, poput “ime prvog psa” i “tetknin omiljeni parfem” A jel mogu ja ovaj račun da zatvorim?
Radnik: Može naravno, ali to ne možete ovde da uradite, morate u centralu u Dalmatinskoj.
Ja: (OK, pomislih, mlad sam momak, prošetaću, ne znam samo šta bi radili matorci) A šta treba tamo da ponesem?
Radnik: Ništa, samo ličnu kartu i 300 dinara za zatvaranje.
Ja: OK, hvala, doviđenja!
I u prvi mah, razmišljam, ok, idem sad tamo, zatvoriću račun, da me više ne smaraju, eto im 300 dinara … i onda se setim pisma i ključnog reda – “Banka će biti prinuđena da sredstava sa vašeg računa prebaci na poseban račun Banke, predviđen za tu namenu, a da Vaš računm zatvori”. I onda skapiram kako bih ustvari bio mnogo veliki mentol kada bih zaista otišao, zatvorio račun i platio. Ovako, neka sredstva od nula dinara prebace na poseban račun banke, a moj račun zatvore, ali mojih 300 dinara neće videti!
In the other news, O’Cake Jaffa je bolji od Wellness-a!
