Nemam 30 dinara za ono za šta je vama 30 dinara potrebno, osim ako to nije zaista za plemenitu svrhu ili hranu. Sestre, karte za autobus, pivo, cigare, benzin … pitam se koliko dnevno novca neki od redovnih prosjaka ovog tipa u Beogradu mogu da zarade? Što je najcrnje, to uopšte nije više “jel imaš pet dinara” ili “jel imaš neki dinar”, nego se puca na visoko, preko 30 dinara pa nadalje.
– Izvinite, jel imate 30 dinara za moju bolesnu sestru od 5 godina?
– Ne, jer se oko Mek Donaldsa motaš već 10 godina, valjda bi ta sestra do sad ozdravila, ne daj Bože daleko bilo umrla, ili jednostavno malo porasla pa sada imala 15.
– Izvinite, jel imate 30 dinara za taksi, upravo sam izašao iz bolnice, moram kući
– Ne, jer osim ako nismo u Danu Mrmota, svaki bogovetni dan od 2000. godine “upravo izlaziš iz bolnice”
– Izvinite, nedostaje mi baš 50 dinara za autobus do Niša, evo otpusne liste iz Kliničkog centra, moram kući da se vratim!”
– Predpostavljam da bih na toj otpustnoj listi video da si zapravo žena a ne muškarac, kao i da je iz 1996. godine, a da stvarno već četiri godine tražiš 50 dinara za autobus, siguran sam da bi te NišEkspres častio gratis kartom u jednom pravcu.
– Izvinite, jel imate 30 dinara za pivo?
– O ti sasvim normalni momče mladih godina koji si potpuno radno sposoban, ako već nemaš posao iz snova, slobodno se prijavi za rad u kiosku, pekari, magacinu, plus je mnogo bolje da 30 dinara potrošiš na hleb.
– Izvinite, jel imate 30 dinara za Drinu?
– Nemam
– U al si nadrkan, šta sad ja da dođem sa štanglom.
– Izvini što ti ne dam svoje pare jer si lenjo govedo.
– Izvini, stao mi je auto ovde blizu, baš mi nedostaje 30 dinara da kupim dve litre benzina.
– Voziš kola na rezervu a nemaš sa sobom ni 200 dinara… hm…
Lista ide dalje i dalje. Ako i vi slučajno imate neki primer, slobodno ga ostavite u komentarima.
Ovom prilikom se unapred izvinjavam svim osobama kojima je zaista potrebna pomoć i koje zaista nemaju novca, i pozivam sve da takvim osobama pomognu uplatama sredstava na mnogobrojne račune ili u fondacije.
