OK, znate da nešto neće ispasti kako treba, kada osoba koja se zove Stojanka odluči da bude poznatija kao Sandrina. Sigurno ste svi već ispratili priču oko pronevere 37 miliona dinara koje se stavljaju na teret Katarini Rebrači, i tu nema šta puno da se doda. Ali ono što je meni fascinantno jeste čitava priča koja je za neki fini akcioni-krimi-triler.
Kao mozak pronevere ne pominje se Katarina Rebrača, već njena majka Stojanka Bogunović – Sandrina. Njoj je, kako se navodi, ovo već postao hobi, pošto nije prva pronevera i prvi put da se bavi ovakvim stvarima. Naime, upravo zbog takvih radnji zabranjen joj je ulazak u Ameriku, Austriju, Nemačku i Švedsku. Kako onda uopšte može da bude bilo kakav direktor bilo kakve firme i još posebno da bude povezana sa dobrotvornim fondovima?
Kaže, deportaciju iz SAD “zaradila” je tako što je kao stjuardesa organizoval aprodaju umetničkih slika u avionu iznad Atlantika, pod paravanom dobrotvorne akcije. Po sletanju su slike nestale naprasno, ao na je deportovana. Po povratku u Srbiju predstavila se kao Sandrina Vagner, žena kolekcionara Vagnera iz SAD, sa kojim nikada nije bila u vezi, a on je naprasno preminuo pod čudnim okolnostima o kojima se samo nagađalo.
Što se Katarine tiče, za nju je mahom zanimljivo to koje je sve škole pogađala i gde je sve išla, pa jednostavno, njih dve mogu da napišu genijalni scenario za neki “krimić”.
Međutim, ono što se postavlja kao znatno ozbiljnije pitanje, jeste – da li čovek uopšte više može da veruje ovakvim dobrotvornim fondovima? Evo Katarina, sva fina i čedna, pa eto pronevere. “Juče” svi uplaćuju SMS-ovima za gladne na Kosovu i Metohiji, ispostavi se da je to sve otišlo u džep nekog popa (ne znam mu tačnu titulu, pa ne bih da pogrešim). I onda – kako čovek uopšte da bude spreman da za neku dobrotvornu aktivnost nešto izdvoji, kada ko zna gde će taj novac na kraju balade otići?
