Svratim ja tako do Štarka, rek’o daj da kupim neki Fazon, nije loša ta napolitanka. U radnji, dve prodavačice. Jedna radi baš za kasom, druga pored. Ova za kasom zauzeta, uslužuje nekoga. Ja stao u red. Ova druga isto nešto radi, rek’o, nema frke, čekam. Kad, završava ova druga, i okreće se prema meni.
Prodavačica 2: Dobar dan, izvolite?
Ja: Dobar dan. Daćete mi jedan Fazon i jedan ovaj Citro.
Prodavačica: Nema problema, sačekajte na kasi, sad će koleginica.
Napominjem da je čitav pult širok dva metra, u prvom metru je kasa i prodavačica 1, u drugom metru je prodavačica 2. Ja sad, kao zbunjen, stojim i dalje, a prodavačica 2 stoji i gleda belo. Ulazi treća osoba u radnju.
Prodavačica 2: Dobar dan, izvolite?
Osoba – kupac: Dobar dan, daćete mi 300 grama Cherry bombona i 200g ovog keksa.
Prodavačica 2: Evo sačekajte samo ovaj gospodin je ispred vas, pa će vas nakon toga uslužiti koleginica.
I ja razmišljam, šta je bre onda ova prodavačica? Skretničar? Hostesa za dobrodošlicu koja ne služi ničemu? Kao one mučenice što stoje na vratima u Maderi i kradu Bogu dane?
A možda ona ima neku funkciju za koju ja ne znam.
