Kako je kriza tokom maja 2009 godine tek počinjala, a i organizaciju Eurosonga vršila Rusija, na čelu sa Putinom koji je organizovao tim za Eurosong, jasno je bilo da ta smotra neće proći bez velike pompe i skupih efekata. Međutim, Eurovision takmičenje 2010 donelo je prve značajnije znake da je kriza udarila i u ovo slatkasto podneblje:
– Srbija je, kao što znamo, organizovala skromno takmičenje o kojem smo već pisali,
– Četiri zemlje (Andorra, Češka, Mađarska i Crna Gora) povukle su se iz takmičenja zbog nedostatka finansija
– Litvanija je takođe objavila da će se povući, ali je u poslednjem trenutku dobila novac lokalne velike kompanije, pa je ipak uzela učešće.
– A i sama Norveška je izjavila kako je scenografija i cela organizacija napravljena sa znantno manjim budžetom, što se svakako videlo.
– Još značajnije, Norveška radio televizija morala je da proda prava na emitovanje Svetskog prvenstva u fudbalu 2010 rivalskoj televiziji kako bi mogli da finansiraju Eurosong 2010.
No dosta o tome (za sada). Novitet je i to što više ne postoji borba za direktno učestvovanje u finalu, već se sve zemlje (osim “velike četvorke”, odnosno osnivača festivala – Francuske, Španije, Nemačke i Velike Britanije) moraju takmičiti kroz polufinala, kako bi sebi osigurali mesto u finalnoj večeri. U finalu je automatski i zemlja domaćin. Pored toga, glasovi publike učestvuju sa 50/50 uz glasove stručnog žirija, što bi trebalo da doprinese realnijem glasanju i da razbije “blokove” (skandinavski, SFRJ, SSSR…).
Još jedna vrlo važna informacija jeste da su gledaoci mogli da glasaju od samog početka programa, a ne tek nakon što svi izvođači završe svoje numere. Da li je to fer ili nije, procenite sami.
PRVO POLUFINALE
U prvom polufinalu nije bilo prevelikih iznenađenja. Zaista loše pesme nisu prošle dalje, a one malo manje loše, ali i dalje na granici ukusa, uspele su da se plasiraju, a to su Moldavija, Rusija, Srbija, BiH, Belgija, Albanija, Grčka, Portugal, Belorusija i Island.
DRUGO POLUFINALE
Drugo polufinale je donelo, ispostaviće se i po rezultatima finala, znatno kvalitetnije izvođače – Jermeniju, Izrael, Dansku, Azerbejdžan, Ukrajinu, Rumuniju, Irsku, Kipar, Gruziju i Tursku. Veliko iznenađenje polufinala je bilo to što se Hrvatska nije plasirala u finale, iako su Feminem (koje su 2005. nastupale za BiH) bile jedne od favoritkinja.
FINALE
Pored ovih 20 zemalja, finalu se priključila i “velika četvorka” kao i Norveška, zemlja domaćin.
A šta reći o finalu? Odnos brzih pesama i balada bio je u trećina / dve trećine maniru, što će reći da je Eurosong 2010 bio znatno “smirenije” takmičenje. Da su to gledaoci “kaznili”, saznalo se pri finalnom prebrojavanju glasova.
Azerbejdžan – Simpatična Safura otpevala je nešto bržu baladu, imala je ok koreografiju, ali je čudan aranžman definitivno koštao boljeg plasmana.
Španija – Loša pesma, loš pevač, i pritom je na izvođenju numere na binu uleteo Jimmy Jump (lik za kapicom koji uskače kod 1:05), što je dovelo do toga da Španija dobije priliku da i na kraju iznova izvodi numeru, što je verovatno dutuklo šanse da dobiej bilo kakav veći broj glasova, jer su prosto smorili.
Norveška, Moldavija i Kipar imali su tipične balade, među kojima se najviše istakao kipranin, veliki fan (reklo bi se) Jason Mraza, dok je za Bosnu pevao Vukašin Brajić, poznat iz Operacije Trijumf.
Potom su usledili Belgija, momak na gitari sa numerom “Ja i moja gitara” (ko bi rek’o), ali iako za stepenicu iznad drugih balada, nije mogao da zabeleži pobedu. Milan Stanković je usledio nakon Tom Dice-a, a potom su stigli i Belorusi, sa pesmom “Butterflies”, numerom na koju ne vredi trošiti tastaturu.
Irkinja Niamh Kavanagh (predpostavljam da su joj dali ime pijani roditelji, pa u opštini nisu najbolje čuli pa su ovako zapisali) preiskusna je u izvođenju numera, čak je i učestvovala na Eurosongu, ali spor ritam i činjenica da za njih nema ko da glasa, doveli su je tek na 23. mesto. Još jedan iskusni izvođač, Grk Giorgos Alkaios, izveo je numeru “Opa”, tipičnu, tipičnu grčku pesmu. No, i to je bilo dovoljno za solidan plasman.
Velika Britanija je poslala prvu osobu koju su sreli na ulici kada su, posle ručka, skapirali da do 15h moraju da pošalju ime kandidata za Eurosong, što se nažalost odrazilo i na to da se Josh Dubovie plasira na samom začelju, i osvoji ukupno 10 poena.
Usledila je Gruzija, sa sjajnom pevačicom Sopho Nizharadze, a potom i Turska koja, iako biste rekli da će svake godine pevati etno (kao što Srbija voli da radi), svake godine plasira solidan dž-dž na Eurosong, što im se svake godine i isplati.
Albanija, Island i Francuska, svaka na svoj način, pokazala je kako instant numera, iako bi to možda neko očekivao, ne može da pobedi na ovom takmičenju, a Ukrajinka, Alyosha, otpevala je više nego dobro pesmu Sweet People. Međutim, ovako mračna pesma bez scenskih efekata jednostavno nije mogla da prođe na Eurosongu, ali svakako preporučujem da “bacite uvo” na Aljošu, sjajan, sjajan glas.
Rumuni ko Rumuni, svake godine nas podsećaju na to kakav je uspeh ostvario Scooter pesmom How much is the fish, a očigledno i taj koncept prolazi kod evrovizijske publike, pa su Paula Seling i Ovi uspeli da zauzmu treće mesto pesmom “Playing with Fire”.
Rusija je uspela da uspava publiku, ali je Jermenija, sa pevačicom Evom Rivas, uspela da ponovo probudi sve. Ne samo pesmom i scenskim nastupom već i drugim, velikim … atributima.
Potom je usledila Lena, predstavnica Nemačke, koja je otpevala pesmu “Satellite”, prilično uplašeno i sa solidnom dozom treme, a onda su takmičenje polako zatvorili Portugal, Izrael i Danska, koja nas je vratila u osamdesete.
GLASANJE
Glasanje čak 39 zemalja započelo je lagano, raspoređivanjem glasova na raznorazne strane da bi se već pri polovini izdvojili favoriti. Azerbejdžan, Danska, Turska, Jermenija, Grčka i na iznenađenje mnogih (ali ne i onih koji su pratili Eurosong dešavanja) – Nemačka.
Nakon brojnih krugova glasanja, formiran je Top 10, u kojem su se našli Ukrajina (10), Gruzija, Grčka, Jermenija i Belgija, u donjem vrhu lestvice, ali i:
5. Azerbejdžan – 145 poena, koji ipak nije imao dovoljno za pobedu.
4. Danska – 149 poena – Heroj svih koji se sećaju stare, dobre Evrope
3. Rumunija – 162, Ljudi ne mogu bez Skutera
2. Turska – 170, Kao što rekosmo, dobar dž dž od Turaka uvek dobro prolazi
i
1. Nemačka – 246 poena
Ne samo da je zabeležila jedan od najvećih skorova na Eurosongu, već je Nemačka po prvi put od 2000. godine, kada je ustanovljeno pravilo “Velike četvorke” (kao grupe zemalja koja daje najviše para za Eurosong), donela pobedu istoj. Lena nije mogla da veruje da je pobedila, a svi okupljeni u Hamburgu, u Nemačkoj, skandirali su njeno ime.
Međutim, tu dolazimo do ključnog razmišljanja – da li je baš sve na Eurosongu bilo “čisto”? Naime, po prvi put u istoriji Nemci su organizovali veliko takmičenje “Unser Star fur Oslo”, Idol-iko takmičenje u kojem su odabrali predstavnika za Eurosong. Po prvi put se nikad veći broj ljudi okupio na trgu u Hamburgu da prati prenos. Da li su znali da će Lena pobediti?
A zašto i ne bi bilo namešteno? Eurosong je evidentno u krizi. Praktično niko neće ni da se prihvati organizacije, možda su zbog toga svi i poslali pesme slabog kvaliteta. Ko drugi može da organizuje naredne godine veliki show nego Nemačka, Francuska, Britanija … Britanci svakako ne deluju zainteresovano, a “nemac kad napravi…”, pa ne bi čudilo da su se svi lepo dogovorili. Eurosong je rekao “ok, pošto će organizacija biti sve jadnija, vidite kako su Norvežani jedva uspeli da se skrpe, a oni kao imaju keša, hajde da vi to pravite naredne godine”, a opet sa druge strane, Nemačka je verovatno lansirala nešto kao “E ljudi, dosta vas doniramo parama a da ne pobeđujemo, ako hoćete i dalje naše zelembaće, bio bi red da uzmemo titulu”.
Sve u svemu, cirkuski događaj kakav je Eurosong izgleda dobija pojačan upliv politike kroz ekonomsku krizu, a kako će izgledati taikmičenje u Nemačkoj, koje će se odigrati 21. maja 2011. godine, ostaje da se vidi. Nemci su već bili domaćini 1957. i 1983. godine, a sada će, prvi put nakon 2000. godine, i Turska, ako odluči da učestvuje, proći direktno u finale, jer Nemačka, kao “Big 4”, prepušta tu privilegiju narednoj “ne Big-4” zemlji na tabeli. Poznate su i zemlje koje su već potvrdile učešće (mada ga naravno mogu otkazati) a to su – Belgija, Kipar, Danska, Finska, Nemačka, Holandija, Portugal, Španija, Švedska i Velika Britanija.
A što se nas tiče, ako i budemo učestvovali, sigurno je da nam je potreban veliki zaokret po pitanju pogleda na Eurosong i kvaliteta numera koje šaljemo.
