Moj vid borbe

Razmišljao sam … kakav vid borbe protiv rasta cena i represije tog tipa može da uradi jedan mali mungos, a da pri tom ne razmišljamo o ekstremnim merama kao što je bacanje bombe na benzinske pumpe ili tako nešto, što bi bilo krajnje neprihvatljivo. I onda sam skapirao, pa nema tu puno neke nauke. Možete da pišete svoje misli na internetu i nadate se da će dopreti do ljudi (što i činim) a uvek možete i da se okrenete nekoj stvarnoj akciji, koja će možda nekoga i “pogoditi”. Prvo, malo podsećanje oko cene benzina u decembru 2008. godine i odnos prema maju 2010:

Decembar 2008 – litar benzina: 81 dinar – evro: 91 dinar – dolar: 72 dinara
Maj 2010 – litar benzina: 120 dinara – evro: 103 dinara – dolar: 81 dinar

Šta nam ovo govori? Pa govori nam da je benzin skuplji 40 dinara nego pre manje od dve godine, a da je evro za taj period skočio 12 dinara, a dolar 9 dinara. To samo potvrđuje teoriju da je benzin luksuz. Ono što je još interesantnije jeste da je cena benzina kod nas, kako smo saznali iz medija, skuplja nego u Švajcarskoj, a svakako najskuplja u odnosu na okruženje. I onda sam ja odlučio da udarim na potrošnju benzina, odnosno da je sasečem drastično. Prvo, šetnja je zdrava. Drugo, izbegavam gužve efektno, a treće i najvažnije – štedim kućni budžet. Odnosno, obrišite to, četvrto i najvažnije – ne dajem pare hohštaplerima koji deru! I izračunao sam, mere štednje su pokazale da u odnosu na pre, sada trošim dve trećine manje novca na benzin. To znači da sam čak i iznad republičkog proseka koji kaže da je potrošnja opala za trećinu. Ja jedan svakako nisam dovoljan da bi se neko zapitao, ali ako bih tako razmišljao nikad ništa ne bih uradio, pa sam svesno odlučio da izguram ovo, makar neko vreme, pa ćemo videti kako će se to dalje razvijati.

I mogu vam reći, nisam primetio da sam bilo šta specijalno “izgubio” time što ne vozim toliko kola. Velika je razlika između – “imam kola ali ne vozim” i “nemam kola”, pošto u ovom drugom slučaju ne možete da ih vozite ako vam hitno trebaju za nešto, morate da idete u nabavku, prevozite ormane i slično, što svakako nije slučaj ako kola imate. Ali ih jednostavno ne koristite za prevoz do grada, već se prošetate, slušajući pritom finu muziku. A možete i da kupite sladoled, i tako nešto.

Još radikalniji način protesta, ali to me zaista za sada mrzi, bio bi odlazak u neku od okolnih zemalja na tankanje goriva. Kapiram da bi se isplatilo, makar otići u Bosnu, samo da me ne mrzi da bacim kalkulaciju na papir.