Tehnički pregled (opet taj Parking servis)

Ja šta ću, nije da ja forsiram, jednostavno, takve stvari se događaju … Potražim ja neke firme koje rade tehničke preglede, potreban mi je tehnički pregled za skuter (da sad ne objašnjavam zašto). Okrenem jedne, ne rade, okrenem druge, ne rade. Zovem Auto moto savez Srbije, računam oni ozbiljni, ne rade ni oni. Setim se da moj omiljeni Parking Servis ima i registraciju vozila i auto školu i svašta nešto, između ostalog i tehnički pregled. Pozovem…

* zvrrr * zvrrr *
Milkica (Milkica je inače ime za svaku personu koja se javi na telefon a nije sekretarica, već je tu “eto slučajno”. Kao što je Slavica ime za svaku osobu koja radi u knjigovodstvu): Halo?
Ja: Dobar dan. Interesuje me da li radite tehnički pregled za skutere do 50 kubika?
Milkica: Jao, znate, pa ja ne radim ovde (?!) ja sam tu sad slučajno se javila, a momci su na tehničkom što rade…
Ja: Pa samo me interesuje da li radite ili ne i koja je cena, ako možete da pitate
Milkica: Evo samo sekundu … (dere se) MIĆO, JEL RADIMO TEHNIČKI ZA SKUTERE?
Mića: RADIMO, RADIMO!
Milkica: Radimo!
Ja: Odlično, a samo ako možete da mi kažete cenu?
Milkica:  Jao, pa ne znam ja to… uf … evo čekajte, sad ću vam ih dati… (kaže Mići) – Evo uzmi telefon, da ja ne kažem nešto u šta se ne razumem pa ispadne problem…
Mića: Izvolite
Ja: Koliko je tehnički za skuter do 50 kubika?
Miča: 600 dinara
Ja: Do kad radite?
Mića: Sa mušterijama do 19h!

A to mi je inače isto legendarno, na sajtu stoji da se radi do 21h, ali sa mušterijama do 19h. Pa šta mene briga šta vi posle radite, možete do 3 ujutru da džedžite, zanima me do kada radite sa strankama. Kao kada bi Maxi radio do 21h, ali sa kupcima do 19:30h, jer posle toga slažu u magacinu robu, pa ako dođeš u 20h, “poljubiš vrata”.

Ništa, ja tako sa novom spoznajom put pod noge, pravac Parking Servis. Prvo, dok sam uspeo da dođem tamo do Mostara, pošto je pola prilaza zatvoreno zbog rekonstrukcije, pa još pride sve u nekom mraku, ali snađem se. Ulazim u ogromni deo za tehničke preglede, nema žive duše. Tek, iza mene čujem

Radnik: Izvolite (tiho, skoro nečujno)
Ja (okrećem se poput tigra!): Dobar dan, ja bih za tehnički pregled…
Radnik: Šta, jel ovo (pokazuje na skuter?)
Ja: Da
Radnik (uz osmeh): A, pa ne radimo tehničke za motorcikle.
Ja: Molim?
Radnik: Ne, ne, ne radimo, samo automobile.
Ja: Ali, ja sam zvao pre sat vremena i rekli su da radite
Radnik: Nemoguće!
Ja: A jel možete još nekog da pitate?
Radnik: Evo sad ćemo! (nekako ponosan zbog toga što će i neko drugi reći da ne rade) – Eeej (dovikuje nekom liku na kraju hale), jel radimo tehnički za skutere?
Radnik 2: Naravno!
Radnik: Za motore?
Radnik 2: Ma da bre!
(Radnik 2 polako prilazi, ja gledam Radnika 1 u fazonu – koji je tvoj problem, Radnik 1 gleda u Radnika 2)
Radnik: A otkad mi radimo skutere?
Radnik 2: Pa oduvek?!
Radnik: Pa juče neka dva momka bila za dva motora, ja ih poslao kući,  a i prošle nedelje sam tako nekoliko njih!
Ja se u sebi mislim, “ovaj Parking servis i kad ne planiram da pišem o njima, oni mi daju temu”.

I naravno, umesto zaključka, moje standardno “šta bi bilo…”. Šta bi bilo da sam ja odlučio da banem tamo bez poziva telefonom? I ovaj lik mi kaže ne radimo, ja kao “ok” i odem. Ili da se slučajno on javio na telefon … ili šta sa svima onima koji su se iscimali da dođu a ovi ih iskulirali? Na kraju krajeva, nije da me briga, ali siguran sam da menadžment Parking servisa ne bi bio presrećan kada bi znao da su ostali bez više desetina hiljada dinara za tehničke preglede koji su u suštini usluga, pa kao takvi i skoro pa čista zarada.