Zec, povodac, kola…

Juče je bio zanimljiv dan. Ne zanimljiv kao “nikad viđeno zanimljiv dan” ali poprilično interesantan, jer sam se iznova iznenadio kako ljudi mogu da budu interesantni.

Prvo, prateći omiljeni topic kojem ne smem da pomenem ime, neko linkovao facebook profil, a profil se zove ovako – “Samo-Subotom Delim-Autograme (Da-Ja Sam-Ta Famozna-Natasa Trkulja)“. OK, nasmejem se, rek’o sve ok, idemo dalje.

Drugo, krenem put sajma da završim neki pos’o, što bi se reklo, i sad idem onim putem pored hale 2 ka onom prolazu koji spaja halu 1 i onu malu halu (možda je baš to hala 2). Sa desne strane sve vreme je onaj parking za automobile, i na njegovom kraju velike stepenice koje vode pešake dole u tmine podzemnih prolaza sajma. Kad, tu na tim strmim stepenicama, koje su čak i jedva dostupne jer je tu neka kućica za čuvara i neke druge stepenice. A tu, stoji Škoda Octavia karavan, onako celom dužinom se “parkirala” na stepenice. A stepenice su strme, tako da ako nastavi pravo dole udariće hladnjakom i farovima u beton, a pak zadnji točkovi ne služe ničemu jer su malo izdignuti u vazduh jer se patos automobila zapravo oslanja na stepenice a ne na točkove. Razmišljam ja, šta li je ovo, kakva je ovo postavka, sad je Sajam Nameštaja, ali ko bi ga znao. Ništa, ajde, odem ja, ko znao čemu se radi … kad, vraćam se 15 minuta kasnije, a ono 20 radnika Sajma pokušavaju da podignu auto, plus zakačili ga sajlom za neki viljuškar a viljuškar pokušava da ga povuče nazad, naravno ne uspeva im. Već ja skapiram tu je nešto drugo po sredi, vidim par ljudi gleda sa ograde šta se dešava dole pa priupitam. Stiže odgovor:

– Žena. Neka strankinja, vozila automobil i pričala mobilnim, nije videla stepenice.

Uz konstataciju “Ah, onda je sve jasno!” razmišljam … pa šta je ona radila? Te stepenice su tako nepristupačne da je morala baš da se potrudi da dođe do njih. I kojom je još brzinom išla da nije mogla da se zaustavi makar kad su prednji točkovi krenuli dole niz stepenice.

I kad mislim da nema daljih iznenađenja što se tiče ženskog sveta, stiže i treća stvar. Prolazim Kralja Petra, ima neki fensi butik tamo negde gde je SBB pa prekoputa, kad u njemu, zaposlene (naravno full doterane) šetaju zečeve na povodcu crvene boje. Isprva sam bio na fazon, kakvo je bre ovo kuče, kad pogledam malo bolje, skače kuče, pogledam još bolje, zec! I tako one sad šetaju te zečeve sa crvenim povodcem, pa me zanima jel to sad kad neka od ovih dobrostojećih žena dođe u taj butik oseti se mnogo posebno, ili šta?

Eto, to su vam te žene!