Glupi kvizovi za glupe ljude

Već neko vreme ne gledam televiziju pa iskreno ne znam da li i dalje postoje oni telefonski kvizovi gde se pogađaju predmeti ili reči, ljudi ili životinje i slično, a gde se redovno javljaju ludaci iz Laze, pošto se nikako drugačje ne može objasniti opšta retardacija naroda. Recimo, na ekranu postoji polje od 3×3 slova, ovako nekako:

A-Š-LJ

P-U-Ž

B-R-Đ

I voditeljka koja poziva sve da se jave i pogode reč od tri slova koja se krije u ovom setu od devet slova. I onda se javljaju gledaoci:

– “Dobar dan, da nije reč ŠUR?”

– “Dobar dan, ja mislim da je reč AUĐ!”

– “Da nije slučajno ĐRB?”

– “Ja sam sigurna da se radi o reči BULJ”

– “U pitanju je reč KROV!”

itd. Naravno, za one kojima nije jasan koncept i kako se ovde zarađuje, poenta je u tome da vi zovete brojeve koji su ponuđeni, koji se naplaćuju oko 25 dinara po minutu, a vas sistem stavi “na čekanje” od trenutka kada dobijete vezu, pod izgovorom da ćete biti uključeni čim se pojavi mogućnost za to. Vi tako čekate jedno 5-10 minuta, za to vreme se nervirate kako će neko da pogodi, srećom svi koji se javljaju su mentalni bolesnici pa im ne polazi za rukom, međutim, isključuje vas sistem i poziva da ponovo okrenete broj. Vi to činite još jednom, opet čekate 10 minuta, i dok ste tako u žarkoj želji da nešto osvojite ni ne shvatate da ste upravo pukli 1000 dinara na ovu “zezanciju”. Pa sad pomnožite sa brojem istih takvih kao što ste vi i videćete da se tu zaradi fina parica.

Međutim, vozim se tako kolima pre neki dan, i pošto, za one koji prate, nemam više radio u Corsi jer su ga zli narkomani iz kraja ukrali, slušam radio na mobilnom telefonu (jednom slušalicom, jer brinem o sigurnosti u saobraćaju!). I dok sam vrteo stanice, na 97,9MHz, za koji nikad nisam čuo, u tom trenutku uhvatim:

“Ajmo dragi slušaoci, javite se što pre – ko zna šta znači stara reč AVLIJA. Javite se što pre, jer sjajni plazma televizor Panasonic dijagonale od preko 100 centimetara može biti vaš!”. Odma’ meni padne napamet ovaj koncept retardiranih kvizova, ali pomislim, pa nisu valjda toliko glupi da daju tako jednostavnu reč. Ne samo što je jednostavna, ne samo što je svi znaju, već je i ime jednog od najpoznatijih dela domaće književnosti. I baš ostanem da slušam. Utom skapiram da je u pitanju radio “Balkan” i da piče narodnjaci, znači ciljna grupa – penzosi (za kviz). I krećemo:

– “Dobar dan. Da nije u pitanju vrsta duvana?”

– “Ja mislim da je to krevet!”

– “Da nije u pitanju gelender?”

– “Gramofon” (gramofon?!?)

– “Čini mi se da je u pitanju ćeramida” (?)

– “Krevet!”

– “Ćebe”

– “Ja mislim da je to olovka za pisanje!”

– “U pitanju je ćebe!”

Ja sam uhvatio tu emisiju negde oko 13h, ne znam kada je počela, slušao sam do 13:30 i potom otišao na sastanak, međutim, po ponovnom sedanju u automobil oko 17h, emisija je i dalje trajala! Sad su se već javljali ljudi sa odgovorima tipa “ograda”, “bašta”, “kuća za žito” (eeeej, kuća za žito?!) itd. Voditelj sve vreme naravno govori kako je igra mnogo laka, kako samo treba da se javite i pogodite, a mene samo interesuje – gde nalaze likove koji se javljaju i lupaju gluposti, i koliko ih plaćaju? Ipak to mora biti neki skup od dvadesetak ljudi na primer, čisto da se ne bi tako lako izvalilo.

No, dok smo tu, pogledajmo kako bi izgledao naziv dela “Prokleta avlija” da su odgovori slušalaca bili tačni:

– Prokleti gramofon (deluje kao vrhunski treš horor – kada se pusti gramofon izlaze iz njega demoni koji jedu ljude)

– Prokleta kuća za žito (Deca Kukuruza 3 – Prokleta kuća za žito)

– Prokleti gelender (ovo je već kao komedija sa inspektor Kluzoom)

– Prokleti tip duvana (no-smoking kampanja)

– Prokleto Ćebe (čest način obraćajanja jednom poznatom forumašu)

– Prokleti krevet (Ovo je već naziv porno filma, bez pardona)

– Prokleta olovka za pisanje (Ovo je neki Edgar Alan Po)

Narednog dana je, pošto sam postao omađijan radio Balkanom, pitanje bilo – “Šta znači reč plajvaz?” Ne treba da pominjem da su odgovori bili “nož”, “rerna”, “kuhinjski alat”, “prozor”, “put”, “pakovanje za sok” (?) itd.