Окићена Српска кућа ракија се пије врућа

Pre svega, Hristos se rodi, srećan Božić svima! I upravo ovo je tema današnjeg beep-a. Već nekoliko nedelja vodi se priča o Verskim običajima u autobusu, odnosno pojavi ljudi koji se krste dok autobusom GSP-a prolaze pored crkve. Ovaj topic na forumu internet manijaka (kako ga je ocenio list Politika) stigao je u idealno vreme da bude aktuelan i za vreme Božića. I iz priče šta su danas vernici, šta su bili vernici, šta će biti i ko će biti vernici, stižu izveštaji sa sinoćnje Badnje večeri ispred hramova:

Forumaš 1: Scena – zovu me ortaci do crkve. Tamo 500-600 ljudi, od toga je 100 ljudi došlo sa porodicom, 200 normalno bleji i gleda a 300 batica i sekica cirkaju pivo, radžu, bacaju petarde među ljude, deru se, itd.

Forumaš 2: I u zemunskom parku, lepa atmosfera, pici na razglasu crkvena muzikica, ljudi pale badnjake sve kul malo smaraju petarde al’ sta sad … Onda stize 12 sati, trojica batica pale baklje, jedan je “spusta” u masu … ljudi beze, pojavljuje se lik koji lici na beskucnika, dere se nesto i zabada ruke u ostatke spaljenih badnjaka i baca sve to u vis pretvarajuci sebe u varnica-coveka i par ljudi oko sebe. I tu se nalazim ja, za 30-tak sekundi se od gotivnog pijanog ljubljenja i grljenja sa drustvom (+ je ortaku rodj za bozic) situacija pretvorila u jurenje baklje po podu i izbegavanje razvaljenog lika koji je prekriven varnicama i pepelom.

Forumaš 3: Kod nas je situacija sa dzipovima bila malo bolja, tj nisu se parkirali u Crkvu ovog puta, ali su zato likovi upalili 10 baklji u 12 i zadimili prostor od 300×300 metara najstrashnije da sam mislio da sam u magli. Kolicina petardi je bila nesnoshliva, stvarno smo otishli u kurac.

Nemojte samo pogrešno da me razumete, ovde ne govorimo o tome da li je vera dobra ili nije, da li su vernici ludaci ili nisu, samo pokušavam da skrenem pažnju na to šta se danas smatra normalnim u verskom smislu i na koji način ljudi doživljavaju verske praznike. Predpostavljam da je najveći broj njih juče postio, ali kako je prošla ponoć otrčali su do lokalne pljeskare da kupe punjenu.

No, pored novokomponovanih verskih običaja “na licu mesta”, oduševljavaju me i one poruke, najčešće SMS-ovi, koje ću dobijati siguran sam čitavog dana, čak i od nepoznatih ljudi. Svojevremeno sam ih marljivo čuvao na N-gage telefonu, međutim, sa novim telefonom prošla je i ta tradicija. No, evo nekih ovogodišnjh kandidata:

Poruka 1: Audi karavan želim ti za Badnji dan, sto kvadrata novogradnje želim ti za veče Badnje, ako treba i još koja kinta… onda brate mora da se rinta! Hristos se rodi!

Poruka 2: Nista lepse od nase seljanke kad se sagne da lozi badnjake. Suknja kratka a gacice suplje, viri picic ko’ detlic iz rupe. Zato mala sad nosi bodi…

Poruka 3: Ovog jutra kada je Bog otvorio nebeska vrata, video me je i pitao: “Dete moje, šta je tvoja najveća želja?”. Odgovorih mu: “Bože, čuvaj osobu kojoj ovo šaljem, njenu porodicu i prijatelje. Oni to yaslužuju i ja ih jako volim”. Srećan Badnji dan, Hristos se rodi!”

Poruka 4: Вади пушку из витрине силазимо до Приштине да кроз Кфор се пробијемо, да шиптаре побијемо, шиптарке да опалимо џамије попалимо, па нек’ види Хашим Тачи да су Срби дупло јачи. Шиптари ће главом да плате, силом узели силом ће да врате! Па да Божић прослављамо за слободу наздрављамо…!!!

Bile su još neke, ali da ne idemo dalje, makar dok se ne pojavi neka šampionska poruka, onda ću editovati post. A da ne krećemo sad na tematiku ožderavanja za vreme posta i slično, zaustaviću se na ovome, da me neko ne bi shvatio pogrešno. Uživajte u prazničnim danima i odmaranju, zabavljajte se, jer od ponedeljka kreće rmbanje!