Fonogrami napadaju – part two!

Potpuno me je zainteresovala tema Organizacije proizvođača fonograma Srbije, pa sam malo “uradio svoj domaći” i saznao da zapravo ova ekipa aktivno hara već jako dugo (što smo naravno znali), ali i da ljudi jednostavno plaćaju dažbine ne postavljajući previše pitanja. Saznao sam za nekoliko zanimljivih slučajeva, čak i u svom neposrednom okruženju…

– U lokalnoj pljeskari su baje iz OFPS-a došle da naplate slušanje muzike sa mobilnog telefona _u_kuhinji_, koja nema veze sa delom gde su “gosti” tj. kupci.

– U lokalnoj trafici je devojka odbila da plati i uopšte razgovara sa OFPS-om kada su došli da joj naplate jer je slušala na slušalicama mobilni telefon (radio, muziku, šta god).

Sve to pod idejom da oni na taj način poboljšavaju svoju prodaju. Baš me zanima kako neko poboljšava prodaju kada na slušalicama sluša radio, osim, što sebi podiže raspoloženje, ili kada “kuvar” u pljeskari za svoju dušu sluša mjuzu.

No, tu nije kraj. Naletim i na još jednu vest oko OFPS-a:

Prinudnom naplatom s računa prodavnice „Safir“ iz Blaca skinuto je 22.150 dinara jer je vlasnica radnje, navodno, na radiju slušala pesme Vlade Georgieva. Rešenjem o izvršenju, koje je na predlog Organizacije proizvođača fonograma Srbije (OFPS) – koja u ime svih proizvođača fonograma ubira naknadu za emitovanje i javno saopštavanje – sproveo Privredni sud u Nišu, sa računa ove radnje je skinut novac, iako vlasnica Verica Krpić tvrdi da uopšte nema radio.

Ona objašnjava da je usmenim i pismenim putem pokušala OFPS da dokaže da niko od kontrolora nije posetio njenu radnju.

– U zapisniku piše da je radnja površine 16 kvadrata, a na prvi pogled se jasno vidi da je duplo veća, što znači da niko nije ni ulazio. Dalje, objašnjavala sam da u radnji nemam radio i da sam imala smrtni slučaj u porodici, kada se u ovom kraju ne pušta muzika, ali sve je bilo uzalud – priča Verica i dodaje da je ubeđena da su potrebni podaci o njenoj radnji za zapisnik i tužbu izvučeni iz Privrednog registra te da ona nikad nije pozvana na sud.

Fiskalni račun kao dokaz?!

Krpićeva ističe da su joj u OFPS odgovorili da oni kao dokaz o kontroli imaju fiskalni račun iz radnje na kojem „valjda piše da ja u radnji slušam radio“.

– Navodna kontrola obavljena je u 19.45, kada sam ja radila, a u zapisniku stoji da je „kontrola obavljena u prisustvu radnice koja se nije predstavila“ – kaže Krpićeva pokazujući zapisnik.

Eh, koliko samo puta viđen standardni scenario državnih u poludržavnih kontrola koje mogu da rade šta hoće, kada hoće. Ovo je ujedno i odgovor onima koji su me u privatnoj prepisci pitali da li se zabrana emitovanja odnosi i na radio stanice, odgovor je, očigledno – DA!

No, probleme izgleda nemaju samo vlasnici frizerskih salona, trafika i malih piljarnica. Na udaru OFPS-a su i mediji, zbog čega se oglasio i ANEM, odnosno Asocijacija nezavisnih elektronskih medija:

“U međuvremenu, OFPS i SOKOJ pokrenuli su ili inicirale pokretanje više desetina sudskih postupaka protiv medija, krajne arbitrarno i bez ikakve analize osnovanosti, po pravilu bez i jednog prethodnog makar telefonskog poziva medijima“, kaže ANEM. Kako se navodi, ovih dana desetine direktora stanica u Srbiji saslušavaju se u postupcima za privredni prestup po Zakonu o autorskom i srodnim pravima, zbog navodnog nedostavljanja košuljica sa spiskovima emitovanih muzičkih numera.

ANEM kaže da je “ove postupke inicirao je OFPS slanjem čitavog niza pritužbi RRA, koje je RRA prosledila Republičkom javnom tužilaštvu”.

“OFPS prigovara da se košuljice ne šalju u formatu njihovog obrasca koji su objavili na svom sajtu, iako je tarifom koju je usvojio Upravni odbor OFPS-a, koja je i dalje važeća, propisano da je dostavljanje košljica po obrascima OFPS samo jedan od alternativno predviđenih načina na koji se one mogu dostavljati, ali nikako ne i jedini“, kaže se u saopštenju.

Tako da, drugari, šta da vam kažem. Analizirajući ove ali i prethodni slučaj, jedno je jasno – OFPS najčešće udara na nežniji pol. Moguće da je to zbog toga što bi dobili takvu šljagu od pripadnika muškog pola kada bi im tražili pare za zvonjavu mobilnog telefona, da bi njima samima u glavi zvonilo narednih pet dana, pa bi i sami morali da plate trošak fonograma.

Za kraj, semi-related strip: