Prosta je priča – uz nove tablice i nove propise, stiglo je i novo pravilo, koje je naravno u skladu sa zakonom – u slučaju da ste prinuđeni da izvadite nove tablice, uz sve takse morate da platite i 2500 dinara svojevrsne kazne što ste te tablice izgubili. Imajući u vidu da one najčešće mogu da budu “izgubljene” tako što će vam ih neko ukrasti, ili pak tako što vam spadnu kad naletite na rupčagu na putu, postavlja se pitanje, zbog čega bi vi kao vlasnik otuđenog predmeta trebalo taj trošak da platite?
MUP kaže da je sve u skladu sa zakonom, i da vozači moraju što pre da prijave izgubljene tablice, jer su suprotnom kradljivac može da ih iskoristi za neko krivično delo. A kako se nove tablice ubacuju u ležišta koja je kao i uvek veoma lako otvoriti i tablice izvaditi, postavlja se pitanje, da li uopšte vozač nekako može da ih zaštiti?
Ne treba zaboraviti da su tablice deo “javne isprave” i kao takve na njima ne smete ništa raditi – ne smete ih bušiti, vezivati žicom i na drugi način ih osiguravati. Lepljenje lepkom takođe ne deluje kao dobar izbor, lepak lako može da procuri i ošteti vam farbu automobila.
Ono što je ostavljeno vozaču jeste da tuži N.N. lice za krađu tablica, ili da tuži firmu zaduženu za održavanje puteva na kojoj je, usled lošeg puta, tablica spala. Ostaje naravno potreba da se sve to dokaže, plus da uopšte dođe do presude, pa do isplate nadoknade. Jasno je da od toga nema ničega. Ukupni trošak za vađenje te “nove” tablice, uz kaznu od 2500 dinara, izađe na oko 6500 dinara, pomenimo i to.
Evo vam veoma mogući scenario – Dolazite kući, parkirate kola ispred zgrade. Ujutru ustajete, krećete na posao, na kolima nema tablice. Ali zatičete zakačenu poruku na šoferšajbni – “Ukoliko želiš da dobiješ svoje tablice nazad, ostavi 1000 dinara u koverti na tom_i_tom mestu”. I onda čovek, da ne bi plaćao 2500 din (plus druge dažbine) plati, pa onda ti sitni krimosi ili narkomani to urade opet drugome, ili istom čoveku, samo kroz par nedelja, i tako u krug.
