Moram priznati da me moja draga baba podsetila na tematiku za ovaj beep, zbog “incidenta” koji joj se juče dogodio. Sedi ona kod kuće, popodne, gleda svoja posla, kad zvoni neko na interfon.
– Ko je?
– Dobar dan, ovde Vesna!
– Koja Vesna? Šta vam treba?
– A pa ja vam donosim jedan lep poklon!
– Ne treba mi poklon, terajte se!
(mislim da sam čak malo sugar-coat-ovao babinu reakciju)
Mislim, ko danas, sa pola mozga, hoće da otvori nekome vrata kada mu ovaj kaže “da mu nosi jedan lep poklon”? Prosto se neko zapita da li možda takvi i treba da budu opelješeni ukoliko u tako nešto veruju. Uz naravno ogradu da je ta pomenuta Vesna zaista imala lep poklon za babu a nije htela ništa za uzvrat. I onda se setih nekoliko slučajeva koje sam “uhvatio” ovih dana po tv-u i novinama, za koje, ako ništa drugo, treba odati priznanje kreatorima, za domišljatost.
Slučaj “Radijator”
Ovaj je mahom povezan sa grejnom sezonom, iz očiglednih razloga, i samim tim je aktuelan od pre nekoliko meseci, pa do današnjih dana. Koncept je sledeći – dođu vam na gajbu (jedan lik ili dvojica) “iz Beogradskih elektrana” ili “iz Infostana” da provere da li su radijatori u redu sad pred grejnu sezonu ili tokom grejne sezone, jer “njima tamo u sistemu deluje da ne rade najbolje”. I onda naravno sugestivno i ubede penzose da im ne rade dobro radijatori – “Jao, pa stvarno mi nije baš toplo kao što bi trebalo”.
I onda kao zagledaju radijatore, i kao “uf, pa moguće da ispušta paru negde, moguće da curi, ali moramo to da proverimo … da nemate slučajno nešto zlatno, prsten, ogrlicu? Da uzmemo to, zavijemo u ovaj papir i stavimo ispod, pošto zlato najbolje reaguje. I ako to brzo pozeleni u toj maramici/papiru, znači pušta, mora da se popravlja”. I penzos da (čak je jedna žena sa sebe direkt skinula prsten i ogrlicu), baja uvije zlato u papirić i stavi ispod ventila radijatora ili tako negde.
Tamo nešto posle zagleda, odvrće, prevrće, minut-dva, i kao “jao jel mogu da dobijem čašu vode?”. Penzos ode po čašu vode a ovaj za to vreme zameni taj papirić sa zlatom istim takvim kojeg je izvukao iz džepa a koji, naravno, nema zlato. Popije vodu, krene da dalje nešto radi i kao “jao, fali mi okasta dvanaestica, idem samo do kola po nju, sad ću da se vratim”, i naravno, više se nikada ne vrati.
Alternativa ovome jeste da se sve isto događa, osim što nije involvirano zlato u papiriću, već isto tako majstori dođu samoinicijativno, ubede vas da vam ne radi radijator kako treba, nešto tamo isčukaju i kao “2000 dinara molim!”.
Novine i televizijske emisije su neko vreme bile prepune ovakvih primera, usled čega su iz Infostana apelovali da ne puštaju u kuću “majstore” koji se svojevoljno pojavljuju na vašim vratima jer oni smeju da dođu samo ako vi podnesete zahtev Infostanu. Takođe, zbog učestalog uzimanja para lažnih majstora na licu mesta, Infostan je skrenuo pažnju da se te njihove usluge ne plaćaju u kešu već uplatnicom.
Slučaj “Masaža”
Još jedan genijalni primer domišljatosti jeste navodna “besplatna masaža” odnosno “Masaža iz Doma Zdravlja”. Naime, dođu vam na kuću dve gospođe/gospođice, pod izgovorom da su one iz Doma Zdravlja i da u sklopu vašeg zdravstvenog osiguranja i terapije imate pravo na kućnu masažu, naravno ne plaćate ništa. Donesu one sve lepo, sto za masažu, celu opremu sa sobom, čak i poneko ulje. I penzos se lepo raskomoti, ove dve kao rade zajedničku masažu, sve to ide kako treba. Dolazi onda trenutak da se penzos okrene na stomak, ovaj se okrene, u tom trenutku prestaje “dupla” masaža već osobu masira samo jedna osoba. Ova druga, naravno, kreće u scout-ovanje po stanu i traženje dragocenosti koje se mogu strpati u džep. Kada završi i signalizira “maserki”, koleginica završava masažu, daju savet penzosu da odmori nakon masaže malo, skupljaju svoju aparaturu i nestaju u vidu lastinog repa.
Slučaj Kablovska
A pazite sad ovo – nemate kablovsku televiziju, a želite. Na vratima vam se pojavljuje čovek koji se predstavlja kao zaposlen u kablovskom operateru i nudi da vam uvede kablovsku. Sve to, za samo 2500 dinara koje treba da mu date u tom trenutku. Legitimiše se, sve deluje regularno, vi plaćate 2500 dinara, i naravno kablovska nikada ne stigne. Čoveka posle više ne možete da dobijete, a kablovski operater za čijeg se radnika ovaj predstavljao, kaže da nikada nije postojao takav zaposleni kod njih kao i da u vašem kraju ne postoje njihove instalacije.
Sad, vi možete reći, ok, ništa toliko čudno, šta sad. Međutim, ono što fascinira jeste da je ovaj lik uspeo da uzme 2500 dinara od, pazite sad, 10.000 (deset hiljada) ljudi! Pa on je čovek od toga napravio svoj svakodnevni posao! Treba bre obići 10.000 ljudi … siguran sam da ne može više od recimo 10-15 kuća/ljudi dnevno, pa vi vidite koliko je on to radio. A šta je najbolje od svega? Da bi se tužba privatno pokrenula na sudu potrebno je da lice bude oštećeno za iznos od preko 15.000 dinara! A vi tamo posle samo pomnožite 10.000 sa 2500 pa vidite koliko je to novca.
Slučaj akcije
Kada se videlo da nema ništa od 1000 evra po akciji, na red su stigle i agencije koje će lako prevariti penzionere željne da zarade nešto više. Prvo, od vas traže da se učlanite u njihovo “društvo” i plaćate mesečnu pretplatu, kako bi oni za vas prodali akcije kada one dostignu rekordno visoke vrednosti. Ali to nije sve, od penzionera (najčešće) se zahteva da svakodnevno pozivaju 0900 broj telefona kako bi dobijali što preciznije informacije o akcijama i kako bi bili “na listi prioriteta” kada dođe do prodaje akcija, te da ne bi ostali “poslednji” i samim tim potencijalno bez velikog iznosa za otkup. Naravno, 0900 broj je onaj komercijalni koji se naplaćuje veoma skupo, pa kada penzos dobije prvi račun za telefon, ne zna šta ga je snašlo.
Slučaj “Ostalo”
Naravno, ovo je samo deo stvari koje se događaju oko nas. Ne zaboravimo recimo skupljanje dobrovoljnih priloga širom grada i po kućama, pa onda menjače deviza koji vas “sa’vataju” ispred menjačnice nudeći bolji kurs, a ispostavi se da vam daju znatno manje novca nego što bi trebalo (zovu se inače “sekači”). Pa onda one koji se predstavljaju kao “Vlade Divac” i uzimaju novac za njegov fond itd.
Ne zaboravimo ni lika koji je skoro uhapšen jer je preko Halo oglasa prodavao telefone koje nikada nije isporučivao kupcima (a novac im je uzimao tako što su mu slali putem PostNet-a), pa onda lik koji je valjao Golf-ove preko oglasa, pa poturao svog navodnog prijatelja lekara da da kupcu ključeve za probnu vožnju a od njega uzme kaparu (a kada kupac ode na parking da sedne u vozilo shvati da ključevi ne odgovaraju i da je to ko zna čiji auto), a treba da se setimo i izvesnog Božidara Nikolića koji je lažno prodavao stanove, i to baš u Belvilu. I ovaj lik je svojevrsni rekorder, uzeo je preko 70 kapara odnosno “prodao” 70 stanova!
Ne zaboravimo ni agenciju Konte i lažnouplaćene aranžmane, a tu je i onaj bajko što je sa ortacima fejkovao SMS licitacije i tako dobio oko 30 automobila i tri stana!
A znate šta je najveći problem organima gonjenja kod ovakvih prevara? To što je ljude BLAM da prijave da su ispali budale, usled čega veliki broj prevara zapravo i prolazi neotkriveno!
