Ako živite u bilo kojem većem mestu, i često šetate centrom grada, sasvim sigurno ste se više nego jednom susreli sa tim “Izvini, jel mogu nešto da te pitam”. Pisao sam i ja o tome, imamo onu što već 10 godina skuplja pare da se vrati autobusom u Leskovac, pa onu sa slepom sestrom, pa onog što je “evo baš pre sat vremena otpušten sa kliničkog centra, evo ima i otpusnu listu” i tako dalje. Tu je naravno i grupa ovih manje ili više kreativnih koji traže novac za raznorazne stvari, ali moram priznati da me je jedan potpuno iznenadio pre nekoliko dana (možda sad već i nedelju-dve, zapravo).
Gledam ja tako svoja posla u Kralja Petra, skrećem levo u Zmaja od Noćaja (mislim da se taj deo i dalje tako zove, onaj mračniji deo, koji vodi do Cara Uroša), rano jutro, oko 9, vikend, kad mi u susret dolazi neki lik, potpuno “usplahiren” i “brz”:
Lik: E jao, ćao, izvini, jel mogu nešto da te pitam?
Ja: (već znam šta da očekujem) Reci?
Lik: Jel si vozač?
Ja: Ne!
Lik: Uf, dobro, ništa … … (pet sec kasnije se okreće i vraća za mnom) E, nema veze, nema veze, slušaj, moram nešto da te pitam. Znaš, ja se bavim prodajom knjiga, i prodajem knjige tamo u Kosovskoj, svaki dan sam tamo od osam do dvadeset časova, stalno sam tamo, ono, svi me znaju tamo i to. To može da se proveri. I sad sam bio dole, u Strahinjića Bana, i neka žena mi prodala knjige, preko 70 knjiga sam sad kupio od nje … i taman da krenem od nje kad – NEMAM VIŠE BENZINA!
Ja: Mhm…
Lik: I spustim se ja dole do benzinske pumpe, u Cara Dušana, i pogledam, kad imam para samo za litar ipo benzina! I zamolim ovog lika sa pumpe ako može da mi sipa litar ipo benzina – ON NEĆE! Kaže, ne može, DVE litre su minimum, kao da mu tražim krv da mi da a ne benzin, zamisli molim te! I sad ne mogu da prebacim to do Kosovske, ovaj neće da mi da litar i po benzina.
Ja: Imaš ovde pumpu u Zmaja od Noćaja odmah iza kod parka, možda će ti oni sipati.
Lik: … … … I on mi ladno ne da litar i po da sipam, a moram da vozim nazad do Kosovske, i sad ne znam šta da radim.
Ja: Pa kažem ti, imaš pumpu u Zmaja od Noćaja, možda će oni hteti da ti sipaju.
Lik: … … I sad ne znam gde ću, ne znam šta ću. Eno tamo dole kod žene sam sad kupio knjige, preko 70 knjiga, i stoje mi u kolima, kola stoje ispred, ne mogu tu da ih ostavim…
Ja: Nemoj da brineš, neće knjige niko da dira, da si kupio tehniku pa da kaže čovek, knjige mogu da ti stoje u kolima, niko ih neće ni pogledati, to je problem današnjeg društva.
Lik: … A moram da idem da ih prodajem tamo kod Kosovske, i tamo mi čuvaju mesto, i sad kola su mi dole, ovaj na pumpi ne daje ispod 2 litre, ja imam samo za litar i po, a ženi sam već platio onih 70 knjiga, sve sam stavio u kola već, spakovao, i da krenem, ono neće!
Ja: Pa vrati se nazad kod žene, vrati joj jednu knjigu, nek ti da nazad pare za nju i taman ćeš imati za benzin. Ili je zamoli da ti ona pozajmi za benzin pa joj vrati popodne.
Lik: … pa sam se pitao ako možeš da mi pomogneš, eto, da mi daš za taj litar benzina, da imam samo da sipam u kola da odem do Kosovske tamo?
Ja: Jel ti mene zezaš? Pa valjda si do sad skapirao da neću da ti dam pare?
Lik: … …. … E, pa šta se ovo dešava, ne mogu da verujem … pa za litar benzina samo!
Ja: Pa malopre je bilo pola litre? A i dao sam ti nekoliko saveta kako da izađeš iz te nezgodne situacije. Kao da si prvi koji je krenuo da saleće ljude sa istom pričom, šta je sa tobom?
Lik: … Ništa, hvala ti, idem dalje!
Kasnije sam ga naravno video da i dalje žicka od ljudi po ulici, pošto sam se nešto motao po gradu. Baš me zanima koliko mu tako jedna “tura” donese novca. Ali mi nije jasno ni što se odlučuju da pitaju mlađe ljude, koji su samim tim sasvim sigurno “promićurniji” i znaju da ih ovi nešto “leraju”. Nije za džabe onaj kviz na radiju okrenut penzionerima, ono zvanje na “nagradne večere” takođe…. Moj savet tim što traže pare, neka traže od starijih ljudi, postoji dobra šansa da će proći.
Tako sam isto sedeo jednom prigodom na Trgu Nikole Pašića, neko troje prilično normalno obučenih ljudi (dve ribe i jedan tip) su došli, seli, i onda krenuli da smaraju sve koji prolaze da im daju pare. Doduše, oni su tražili za pivo, to je barem lepo sa njihove strane. I svi su ih kulirali, dok nije naišao neki šmeksi od jedno 50-60 godina, koji je izvadio 200 kinti i dao im. Valjda se setio svoje mladosti.
p.s. Ah da, za prvi april namerno ništa nisam hteo da pišem, jer iovako svaki drugi post deluje kao neka prvoaprilska šala.
