Naravno da se ne mogu setiti svega što mi nije jasno a povezano je sa svakodnevnim stvarima koje se događaju oko nas, ali pošto se jedna, i to je baš ova prva, upravo dogodila, pokušaću da se prisetim šta mi još nije baš najjasnije…
1. Znate ono kada vam zvoni mobilni, vi ste u drugoj sobi, on zvoni i dalje, vi dolazite do telefona, uzimate ga i kako klikćete na “zelenu slušalicu” sagovnik prekida vezu? U ređim slučajevima se javljate i čujete njega kako prekida. Vi odmah potom klikćete na ono “1 missed call” i odabirate poziv, telefon sagovornika zvoni ali – on se ne javlja! PET SEKUNDI nakon što je spustio slušalicu? Pa šta je uradio sa telefonom, bacio ga preko terase iznerviran što nisam odgovorio na poziv? Spustio je telefon na sto … za kojeg se ispostavilo da je wc šolja? Dok je telefon zvonio krenuo je do frižidera po sok, i umesto da uzme sok iz frižidera ustvari je u njega stavio mobilni i zatvorio vrata? OK, sad sam možda malo preterao. To mi i dan danas nije jasno.
2. Zašto cigani na semaforu hoće da operu savršeno čist automobil tek izašao iz perionice?
3. Oduvek sam imao problem i sa onim pronalaženjem stvari u rancu. Ali ne frustrira me to najviše. Najgore je kad pogledaš u ranac, pretražiš ga celog i ne nađeš to što ti treba, onda provedeš naredna dva sata tražeći to nešto po stanu, ne uspeš da ga nađeš, naravno, da bi u još jednom, očajničkom pokušaju, pogledao iznova u ranac i – voila, to što tražiš “magično se pojavilo” u istom. Mali trolovi kradu stvari pa ih vraćaju, fore radi, jedino je objašnjenje.
4. Jel vam se dešavalo nekada da hoćete da saznate neku informaciju, ali iako radite sve što je potrebno da biste to postigli, ne uspevate? Recimo … hoćete da proverite da li ima Cedevite. Odete do kuhinje, otvorite kredenac, pogledate unutra, zatvorite kredenac i nemate pojma šta ste videli. Isto se prenosi i na “pogled u Frižider”. Možda je najbolji slučaj kada hodate ulicom i zanima vas koliko je sati. Pogledate na sat, spustite ruku, ali – pojma nemate koliko je sati i dalje!
5. Super mi je ono kada ne čujete sagovornika, pitate ga dva puta “Molim?” ili “Šta?” onda ga i dalje ne razumete i onda samo kao klimnete glavom i nasmejete se. E ali još bolje od toga mi je kad prosto naučite taj “default klim glavom uz osmeh” svojih prijatelja (ili prosto možete to da provalite i kod drugih ljudi) i onda kad oni to urade pitate – “ništa me nisi razumeo, jelda?”, onda ide odgovor “ne”, i onda ide ona neprijatna tišina jedno 3-4 sec ispunjena nekim neobjašnjivim hejtom, kao da se vama nikad nije dogodilo da ne razumete sagovornika.
