Nešto sam razmišljao o ovoj tematici pre nekoliko dana, pa možda ovaj beep! i neće biti tako zanimljiv i šaljiv kao što ste navikli, but here it goes… Pratim Twitter statuse na mobilnom, nekako su najzabavnija stvar koju mogu da radim dok čekam sastanak, u prevozu sam, stojim u dugačkom redu u banci i slično. I nekom igrom slučaja, ispostavlja se da su mi Twitter prijatelji/pratioci i oni koje ja pratim zapravo polu-geekovi i ljudi koji su nešto upućeniji u računare. Zapravo, ta igra slučaja nije igra slučaja, već prosta činjenica da je Twitter kod nas i dalje prilično nepopularan i ima mnogostruko manje korisnika nego Facebook.
Što me je vratilo u taj kraj devedesetih, početak dvehiljaditih, kada je internet tek krenuo nešto aktivnije da se razvija kod nas. Tada je barem bilo jednostavno da znate sa kim komunicirate. Bilo da ste na nekom “messageboardu” o jazz muzici, kulinarskim receptima ili sportskim uspesima naših timova i reprezentacije, sagovornici su jednostavno – bili kompjuteraši. U sred nekog “JazzRules” sajta mogli ste da napišete “Jel da kupim MSI 6163Pro ploču ili BX Pro?” i da budete sigurni da ćete dobiti validan odgovor od više ljudi. Sada kada biste na “JazzSrbija.rs” okačili takav topic, najverovatnije biste bili upućeni na neki sajt specijalizovan za pitanja hardvera. I to je naravno normalno, internet se širi, postaje popularniji i kao što znamo, danas “svako ima računar” (pošto košta između ostalog 200 evra), dok je pre deset godina bio privilegija imućnijih ložana na Quake 1 i SerbianCafe.
Međutim, to naravno nije dovoljno “matorim drtinama” koje su svoje računare 28.800 modemima povezivali na Sezam ili posećivali beograd.com, a koje već sada udara nostalgija pomešana sa parcijalnim gnevom što im “tamo neka desetogodišnja deca i tamo neka Jelena Karleuša” uništavaju “njihovo čedo”. E pa za upravo takve trenutno je “kao poručen” Twitter sa svojim sledbenicima. Jer nije lako uklopiti se u 160 karaktera, nije lako skapirati tačnu “filozofiju”, pa još plus tagove za pretragu i tagove za teme… i upravo zato oni koji žele da se prisete kako je to sve izgledalo početkom dvehiljaditih, mogu slobodno da se priključe Twitteru i da uživaju.
Da ne bude bez primera, ovako izgledaju paralelni “feed”-ovi sa Facebook-a i Twittera (pratim ih paralelno kroz aplikaciju):
FACEBOOK:
Status – Jao, ova Zaz je odlična, Poslušajte sa prevodom njen hit – www.youtube.com/link
Status – Pogledaj obavezno, smešan link, mačka koja prede i ima osmeh na licu!
Status – Sad na roške na noge i pravac na Adu, pa onda na pićence pored jezera, da gledam slatke tipove!
Status – Pogledaj tuču u emisiji! Prvo lajkuj stranicu pa lajkuj video pa prihvati sve pa će ti se video otvoriti! (*)
Status – Lady Gaga prestigla Justina Biebera po broju fanova! Stavi ovo u svoj status ako voliš Lejdi Gagu!!!
Status – Justin Bieber prestigao Lady Gagu po broju fanova! Stavi ovo u svoj status ako voliš Lejdi Gagu!!!
Status – Neka mi se obavezno javi neko ako poznaje nekoga ko prodaje parfeme i naočare od šanera!
(*) Nakon čega nalog počinje sam da šalje spam poruke korisnicima
TWITTER:
Status – Ako mi još jednom neko pošalje Zaz link, brišem ga iz života.
Status – Pogledaj obavezno, lik napravio kompjuter unutar Minecrafta.
Status – Sad slušalice u uši i pravac Portal 2.
Status – Ko je toliki debil da isklikće “accept” na sve živo na Facebook-u, i treba da ima hijack-ovan nalog.
Status – Lady Gaga prestigla Justina Biebera po broju followera na Twitteru. Neka oboje umru.
Status – Justin Bieber prestigao Lady Gagu po broju followera na Twitteru. Ko je beše od njih dvoje muško a ko žensko?
Status – Neka mi se obavezno javi neko ko zna Magento i Drupal, treba mi procena u vezi neka dva posla.
