A sve je počelo tako interesantno i obećavajuće … najavljen je Avala Rock Fest, muzičko-zabavni program u podnožju Avalskog tornja, simpatična lokacija, vikend, sve kako treba. Promovisan je festival i mnogobrojnim bilbordima u gradu, radijskom pa čak i televizijskom reklamom. Možda prvi znaci da neće sve baš proći kako bi trebalo bili su pogrešna reklama (sve vreme najavljuje www.avalarockfest.rs iako je adresa www.avalarockfest.com) kao i činjenica da se na sajtu nije mogao pronaći raspored učesnika po danima, detaljnije informacije o organizaciji ili bilo šta slično.
Kako se festival približavao, karte (koje su inače 500 din za jedan dan i 700 za oba) počinju da se pojavljuju na onim grupni popusti sajtovima, i to za 350 dinara. Nema veze, muzika je muzika, zabava je zabava, zaputim se ja sa nekolicinom drugara put Avalskog tornja. Nekoliko časova pre toga, na zvaničnom sajtu ipak biva izbačen spisak izvođača za oba dana. Doduše, sa skarabudženim domaćim slovima, ali šta sad:
Dolazimo na Avalu, organizacija je najavila “Obezbeđen parking za 500 vozila”. Nema ih baš toliko (vozila), a i obezbeđen parking je onaj kod hotela Avala. Nema veze…. Na licu mesta uzimamo karte, koje se prodaju na plastičnom stolu kod ulaza, i dobijamo najjadnije karte koje je svet video u proteklih nekoliko godina. Treba pomenuti i da je organizacija spustila cene karata na licu mesta na 350 dinara za oba dana. Pa ko je kupio pre toga, ko ga šljivi! Pretresanje protiče na sličan način – skoro pa ga ni nema. Nije ni bitno, tu su čuvari reda kojih ima zaista dosta, ali su i oni opušteni, naslonjeni na svoja vozila, piju pivo, neki čak i spavaju u automobilima sa sve otvorenim ustima, i uživaju (i ovi što piju i ovi što spavaju).
Dolazimo pod toranj, stižemo do bine, a tamo, dupli šok. Ne samo da ima ne više od 1000 ljudi, već je i bina veličine moje dnevne sobe. Odmah smo se zapitali kako će bend od nešto više članova nastupiti na njemu, odgovor smo dobili sutradan, kad je nastupala Zemlja Gruva. Pozitivna strana događaja je što je piće zaista bilo povoljno – točeno od pola litre 140 dinara, Hajneken u limenci od pola litre 210 dinara, a Coca Cola i Guarana takođe nisu imali previsoku cenu. Vođeni programom, a pošto smo stigli oko 21h, očekujemo MVP, međutim, za nas svira Kraljevski apartman, predviđen za 18h. Ok, možda kasne, možda mala promena u organizaciji, nema veze. Završava Kraljevski apartman, a voditelj najavljuje naredni bend – Čikine bombone. E sad već nešto nije u redu, pa oni su po planu tek sutradan. Završavaju se “bombone”, dolaze Kristali i najavljuju “kratak” koncert. Vrlo zanimljivo. Nakon njih na scenu dolazi Ritam Nereda, da malo zapali masu. Momci sve vreme traže “monitoring, monitoring”, što u ovom trenutku nije toliko bitno, ali je veoma važno za naredni dan.
Mi, popivši pokoje piće, odslušavši pokoju pesmu, uključujući Kristale i Ritam Nereda, odlučujemo da ovaj fail festival moramo posetiti i sutradan, jer se ovakve stvari retko kad viđaju (osim kad Amy nastupa na Kalemegdanu).
Drugi dan, i dalje se držimo kao da je plan sa sajta aktuelan, odlazimo nešto ranije do Avalskog tornja. Sada već ima brojnih izmena – “prsten zaštite” odnosno ograda festivala je povučena “na unutra” tako da zauzima znatno manje mesta. Nema ljudi koji pretresaju, šta više, i pivo se sada daje u limenkama neotvorenim, koka kola stiže sa poklopcem, sve ono što se “ne sme raditi” kako publika ne bi gađala izvođače. Uvertira za dolazak inače bilo je čitanje izveštaja sa prvog dana, gde su nezadovoljni gosti rekli kako grupe S.A.R.S., SevdahBaby i MVP uopšte nisu ni nastupale prvog dana. Evo šta oni kažu o tome:
S.A.R.S.
Na kraju nismo ni nastupili na Avali… Ekipo izvinjenje, stvarno nije do nas, vidimo se u avgustu na Beer Festu za Dž !!!
sevdahBABY
Zamolio bih ljude koji imaju aspiracija ka organizovanju novih muzičkih festivala da ubuduće izbegavaju takve akcije dokle god nisu sigurni da imaju znanja, podrške i sredstava za takav poduhvat. Uništavate nam scenu i svima upropaštavate datume za realne booking ponude.
Avala Rock Fest je otkazan.
zemlja gruva
Večeras od 22h Zemlja Gruva treba da nastupi na Avala festu. Bez obzira na razne informacije mi ćemo tamo biti večeras i nadamo se održati dobar koncert!
Dok prilazimo, čujemo neki gitarski zvuk. Ispostavlja se da je to grupa Leopold’s Tears, simpatični Belgijanci koji su očigledno bili iznenađeni time što sviraju pred 500 ljudi. Prateći program sa sajta, mada iskreno sumnjajući u njega, očekujemo Svi na pod. Pitamo neke momke iz organizacije na “tehnici” ko svira sledeći, kažu – Nightshift. Aha, ok, nisu bili prvog dana, ipak su drugog. Kul. Završava Leopold’s, međutim, ne izlazi Nightshift. Neki momak se pojavljuje na bini, kaže, sledeći su Zemlja gruva, pa onda Nightshift pa onda Zlatko Manojlović pa Sunshine. OK, nema problema. Momak iz tehnike nije imao pojma.
Zemlja gruva malo kasni, dolaze, postavljaju stvari na bini, međutim, ništa ne radi kako treba. Ne čuju se mikrofoni, ne čuju se monitoring zvučnici, ne čuje se bubanj, pa gitara … 45 minuta je trajalo podešavanje gde se nije znalo ko pije a ko plaća. Jedva počinje koncert, u kojem se potvrđuje da je bina veličine moje dnevne sobe i na koju desetočlana ekipa jedva uspeva da se smesti. Ozvučenje je nešto bolje nego tokom prvog dana, ali i dalje poprilično loše. ZemljaGruva svira nešto jače od pola sata, zahvaljuje se i odlazi.
U međuvremenu na scenu izlazi Đorđe David, jedan od organizatora festivala, da kaže kako je super festival i sve je odlično i da su demo bendovi učestvovali i da su oni odabrali pobednike, i da “Neće da objave namerno koja je nagrada za pobednike iako znaju, nego će to reći sutradan putem medija, da ne bi umanjivali značaj nagrade” (?!). Treba li naravno da pomenem da od izveštaja sa festivala u medijima nema ničega, osim nekog ofrljeg izveštaja u Kuriru novinara koji očigledno nije ni video festival jer pominje bendove koji nisu ni nastupili.
E sad Đorđe najavljuje Zlatka Manojlovića pa Sushine, nepominjući uopšte Nightshift. Iz čiste znatiželje da vidimo kako zvuči Zlatko, ostajemo na festivalu. Zlatko prolazi, na bini se pojavljuje – Nightshift. Sad već definitivno znamo da se ne zna “ko tu koga”. Nightshift takođe ima problema da se namesti, daje instrukcije tehnici da “pojačaju monitoring”, ali posle dve pesme, i dalje shvataju da to nije to. Prestaju sa svirkom da bi se “podesili”. Nekako uspevaju, ali se iz zvučnika na bini sve vreme čuje Radio Beograd, ili slična radio stanica (!?). Potom basisti prestaje da radi bas tj. kabl do ozvučenja u sred pesme, show živi. Nakon kraćeg Nightshift koncerta, već oko pola jedan noću, stiže i Sunshine da odsvira svoje, sa istim problemima. Tada već ispred bine nema više od 100 ljudi.
Tako da, dragi moji, to vam je izveštaj sa prvog Avala Rock festivala, na kojem više od pola bendova zapravo nisu bili rok bendovi. Organizatori su najavili i sledeći, a iskustvo mi govori da drugog neće biti. No, budimo strpljivi, možda nas iznenade pozitivno narednog jula.
