Stigne meni obaveštenje od banke da mi je gotova nova platna kartica. Debitna naravno, ne bih da ulazim u sferu kreditnih i revolving kartica, tih demonskih tvorevina namenjenih porobljavanju naroda. I tako, zaputim se ja do banke.
Ja: Dobar dan, ja sam došao da podignem karticu, Maestro, dobio sam obaveštenje.
Službenik: Aha, nema problema, to ne možete na šalteru, sačekajte ovde red kod savetnika.
Ja još pomislim, u super, pošto na šalteru ima 10 ljudi, kod savetnika dvoje. Međutim, prvo je jedna starija gospođa koja dolazi sa pijace, drugo je takođe starija gospođa koja ne dolazi sa pijace. Čekam ja, još ni prva nije završila, ljudi na šalteru se smenjuju, ja i dalje čekam … U međuvremenu dolazi neki stariji gospodin koji bi da unovči penzioni ček iz inostranstva, službenik mu daje info da može to na šalteru da uradi. Čovek čeka red, dolazi na šalter, da bi saznao da zapravo ne može da unovči ček na šalteru već kod savetnika. Pošto je stariji, ulazi preko reda odmah posle ove žene sa pijace. Prolazi 10 minuta, 20, 30, 40 minuta … nakon toga, ček je unovčen, ulazi ova sledeća starija gospođa.
Ja i dalje čekam, sada već na šalterima nema nikoga. Ulaze ljudi, pitaju me “Jel čekaš na šalteru?”, ja već umorno sa suzom u oku progovaram “ne…”, oni veselo odlaze da završe svoje poslove. Tek, posle SAT VREMENA čekanja, pošto ova druga žena ko zna šta radi unutra, izlazi ova što je “savetnik” i pita me:
Savetnik: A šta vi čekate?
Ja: Pa da podignem Maestro karticu.
Savetnik: A, pa to možete i na šalteru.
Ja: Ali rekli su mi da ne mogu … pre SAT VREMENA!
Savetnik: “Može, može …” (i nezainteresovano se vraća unutra).
Ja prilazim šalteru, i sa munjama iz očiju i vatrom iz nosa, ništa ne progovaram, samo dajem svoja dokumenta:
Službenik: Ali ja … pa to nije moglo … pa ovaj ustvari … evo sad ćemo…
…
Službenik: E, evo je kartica, potpišite ovde, biće aktivna sutra … a ustvari, čekajte, pa vi imate i gotovu Visa Business kreditnu karticu.
Ja: Errrm, to je ona kartica za firmu tj. firmin račun?
Službenik: Da!
Ja: Pa to je onda neka greška, ne znam ko je to “poručio”
Službenik: A pa kako ko je poručio (smeh), pa ne može to tek samo tako da se stvori!
Ja: ?!?! Ali … to je biznis kreditna kartica, nju ne dajete tek tako, PLUS je za firmu, ne za fizičko lice!
Službenik: Idem da proverim (odlazi negde iza … vraća se kroz 3 min) … Jao, znate šta, nama je neki problem, sada ne možemo da vam je izdamo, ajde mi ovde zapišite svoj broj telefona pa ćemo vas nazvati kasnije tokom dana da dođete da je preuzmete.
Ja: * pišem broj *
Službenik: E hvala vam, pozvaćemo vas!
Naravno, nisu se još javili, a uskoro će kraj radnog vremena. Rezime? Čekao sam sat vremena za karticu iako nisam ni morao, dobiću ničim izazvano Visa Business koju ću onda da vratim nazad ili šta god, pošto me baš zanima odakle mi i ko mi je naručio i zbog čega, i eto, dobio sam temu za još jedan beep.
