Ne vidim razlog da se izdvaja tako velika količina novca za popisivanje stanovništva Srbije, kada sve te istraživačke agencije obavljaju tako dobar posao za nas? Svakih nekoliko meseci shvatamo koliko su stranke u Srbiji popularne i koliko imaju glasača, i to neretko “u čoveka”. Odnosno, nije da jedna partija ima 30% glasačkog tela ili “blizu tri miliona glasača” ili bilo šta tako, već saopštenje ide ovako – “Kada bi danas bili održani izbori, za DS bi glasalo 2.540.201 osobe, a za SNS 2.342.192 glasača” (naravno, cifre su “slučajne”). Tako da, sve ono što je nekoliko desetina hiljada ljudi radilo petnaest dana, mogli smo da saznamo samo da smo platili nekoj agenciji par hiljada evra za istraživanje i voila!
Izuzev onog drugog tipa agencija za istraživanje, gde ne mislim na one koji se ni ne potrude da nešto ispitaju pa izvedu zaključke, već mislim na one koji uzmu uzorak od recimo 10 ljudi. I onda na primer pitaju – “Da li je Tito živ?”. I onda pozovu 10 brojeva telefona, među kojima su, ispostaviće se, jugonostalgičar, mlađi bračni par koji su na poklon dobili šnaucera pod imenom Tito i papagaj gospodina koji gotivi bend Tito & Tarantula.
Agencija: Dobar dan, interesuje nas, da li mislite da je Tito živ?
Jugonostalgičarka: Naravno, Tito je za mene uvek živ!
Mladi_bračni_par: Otkud vam naš broj telefona? I otkud vi znate za Tita? Naravno da je živ, evo ga ovde, sedi pored nas.
Papagaj: Tito! Tito! Tito!
Sutradan, naslov u novinama:
Šokantno: Trećina Srbije misli da je Tito i dalje živ!
Hej, vi koji mislite da se istraživanja ne rade ovako, zasigurno nikada niste imali dodira sa agencijama ovog tipa. Moving on … zanimljivo je takođe i da nam televizijske stanice na teritoriji Srbije, posebno one sa nacionalnom pokrivenošću, stalno govore koliko su popularne i da su “prve po gledanosti”. I konstantno objavljuju neke dijagrame i “pite”, pritom direktno prozivajući konkurenciju. Najbolje je kada jedna televizija ima, recimo, finale neke serije tipa Ranjeni Orao, Selo Gori i slično, druga pak u tim trenucima prenosi teniski meč, treća je baš tada imala sučeljavanje Borisa Tadića i Tomislava Nikolića, tako nešto. I onda idu njihova saopštenja:
RTS: Građani Srbije su jasno pokazali da najviše veruju sopstvenim očima, jer je sinoćnje finale serije Ranjeni Orao gledalo 3 miliona i petstotina hiljada gledalaca.
Prva: Srbija je pokazala da je zemlja sporta, jer su finale teniskog meča posmatrali u svim krajevima naše zemlje, odnosno dva miliona devetstotina pedeset osam hiljada tristotine dvadeset (znam da je trebalo sve spojeno, ali ovako je čitkije!).
B92: Naše sučeljavanje predsednika Srbije i lidera najveće opoziocione stranke posmatralo je blizu tri miliona i dvesta hiljada gledalaca, što je poseban uspeh imajući u vidu da su u to vreme emitovani i finale teniskog meča ali i poslednja epizoda serije Selo Gori na konkurentskim televizijama.
Avala: Naš potpuno nebitan televizijski program na našoj televiziji koja je iz nejasnih razloga dobila nacionalnu frekvenciju takođe je gledao najveći deo žitelja Srbije, njih dva ipo miliona.
Happy: Epizodu “Jagodica Bobica u svetu čokolade”, popularne crtane serije “Jagodica Bobica” gledalo je 2.800.000 Srba, nakon čega su svi ostali uz finale never-ending reality show-a o kojem ni radnici Happy-ja ne znaju ništa, niti o čemu se tačno radi, niti kada je završetak. Niti ko su poznate ličnosti u istom.
Pink: Saopštenje našeg direktora kako je otrovan u Srbiji a potom kako je od nepostojeće grofice dobio Bentli na poklon a kasnije kako ga je izdala sestra njegove žene a nakon toga kako je otpustio pola firme pratilo je četiri miliona ljudi.
I eto još jednog razloga da nam ne treba popis. Lepo iz ovoga vidimo da Srbija ima nešto ispod dvedeset miliona ljudi, so there’s that.
Eh da, ne zaboravimo ni na mobilne operatere. MTS ima pet miliona korisnika, Telenor ima tri miliona korisnika, VIP ima tri miliona korisnika, što će pojasniti sve one bebe u parku koje furaju Android mobilne telefone.
I za kraj, potpuno nepovezana slika zeca sa palačinkom na glavi miloša bojanića sa masnajom na glavi.
