Ovo je možda jedan od onih dosadnih postova (kao da postoje i oni zanimljivi) ali jednostavno nikako da se naviknem na to da žene imaju problem sa vožnjom (što će žene, a možda i poneki muškarac, pokušati da ospore). Međutim, kada u toku jednog dana u samo sat vremena vožnje budete svedok nekoliko “incidentnih situacija” u kojima je žena glavni akter, ne možete a da to ne prenesete na “papir”.
SITUACIJA 1:
Vozim kola, gledam svoja posla, Bulevar Vojvode Mišića je u pitanju, semafor kod Ruske ulice. BTW, ako ikada idete Ruskom, znate da taj semafor drži jedno pet minuta one koji su u Ruskoj i hoće da se uključe u bulevar. Međutim, ja kada god prolazim istim tim Bulevarom, zaustavi me crveno na ćošku sa tom ulicom. Karma, šta li je. I ovoga puta naravno nije bio izuzetak, s tim što se ispred mene nalazilo vozilo u kojem je bila žena. Igrom slučaja bio sam na nešto većoj razdaljini nego ona. I događa se sledeće. Automobil je ispred mene, na 10 metara od semafora, ja sam iza njega na 10 metara, idemo sa tih nekih 50ak na sat. Na semaforu kreće da trepće zeleno, prvo, što obično svi (*) koriste kao signal da nastave da voze ili čak i daju gas i prođu raskrsnicu. Međutim, u ovom slučaju, događa se opozit – gospođa u kolima “leže” na kočnicu i zaustavlja vozilo kao da je ispred nje izletelo _najmanje_najslađe_mwa_mwa_mače_ koje je u životu videla. Ja naravno činim to isto, da bih se zaustavio pre njenog zadnjeg branika, odmah bacajući pogled u retrovizor da vidim da li će to uraditi i onaj iza mene. Srećom, on to čini. Onako zbunjen, razmišljam šta joj je, da li ona to stalno tako radi ili je pak razlog tome pandur koji uvek stoji na toj raskrsnici. Šta god da je, da sam je udario, a onda ovaj lik iza mene itd, svi bismo mi bili krivi sem nje, zato što “nismo držali rastojanje”.
SITUACIJA 2:
Nastavljam dalje vožnju, dolazim do Neimara, penjem se Čuburskom ulicom na gore, uspon je, ne ide se toliko brzo. Kad, iz jedne od sporednih ulica izleće žena u nekom “porodičnom” automobilu tipa Renault Scenic i skreće desno, sa savršenim bolom u polnom organu za sigurnost sebe ili drugih učesnika u saobraćaju jer – nije ni pogledala na levo, da vidi da li neko slučajno ide sa te strane. Da sam bio samo koji metar bliže toj ulici, ko zna kako bi se čitava stvar završila.
SITUACIJA 3:
Nešto kasnije, idem do grada. Ulica ispod Narodnog pozorišta, nikad ne znam kako se zove, idemo lagano u koloni, kad dva vozila ispred mene, neki Citroen C3 hoće paralelno da se uparkira. Ok, to je standardno, nema frke. Mesto za parking, normalno, od linije do linije što bi se reklo, pogodno i za neki veći automobil. Kreće auto u rikverc, parkira se, kad, viri mu cela desna polovina na ulicu, do trotoara ima još metar. Naravno, svako bi tu izašao pa pokušao ponovo. Ali ne i vozač C3, on iz mesta pokušava bolje da se uvuče … ali vrteći volan u pogrešnom smeru! OK, bilo je jasno da je tada u pitanju žena. Nakon nekoliko pokušaja koji su činili da automobil zauzme apsolutno identičnu poziciju kao na početku “avanture”, iz C3 izlazi suvozač – also žena. Odlazi iza vozila, i pokazuje ovoj potpuno pogrešno šta treba da radi! Jedina korisna stvar je bila ta što je sprečavala da ova udari automobil iza sebe. Sada već svi sa “Nemoj molim te više da joj pomažeš facom” već planiraju da dignu ručnu u svojim kolima, izađu i uparkiraju je*ni C3 na mesto za kamion, ali se ova što vozi odlučuje da je “to – to” i ostavlja auto u nekoj čudnoj kombinaciji kosina i oštrih uglova sa trotoarom.
SITUACIJA 4:
Kasnije te večeri vraćam se do kuće, parkiram, all is well, odlazim do prodavnice peške, kad dve ulice dalje, zaustavlja se Pežo 206 (a koji bi drugi) kad neka mlada dama, uz sto trideset treptaja u sekundi i razvlačenje reči do “utorka” kaže:
– Izviiiniiii, a gdeee jeee uliiicaaa Poop Stojaaanoovaaa?
– Pa, huh … ok, jeste malo dalje, ali evo ovako. Ovde sad ideš DESNO, i onda opet desno i izađeš na glavnu ulicu, idi samo pravo i … treći semafor levo, pa tamo … u … drugu desno i tu si.
– Hvaaalaaa!
I pogodite šta? Skreće LEVO. Oh brother.
Ajmo, da čujem vaše situacije iz saobraćaja. Mogu i žene da se jave!
(*) ne i žene evidentno
