Ovim postom želim da utičem na novinare i uopšte javnost kako bih skrenuo pažnju na jednu tendenciju uništavanja detinjstva kod ljudi koji su rođeni krajem sedamdesetih i dobrim delom osamdesetih, i koji su imali prilike da makar jednom idu put Novog Sada iz Beograda i/ili južnije. Naime, skoro otvaranje mosta kod Beške donelo je jednu poražavajuću, a pre svega netačnu informaciju – da je most kod Beške završen nakon rekonstrukcije i izgradnje koja je trajala tri godine.
Ne znam zbog čega oni koji su pisali ovakvu vest žele da unište detinjstvo svima nama koji smo se svakog puta kada idemo do Novog Sada i naiđemo do mosta radovali da gledamo sve te mašine, varenje, bagere, kranove i sve drugo što pomaže da se taj most izgradi već decenijama unazad. Nekako, to je bio svojevrsni Skadar na Bojani za sve nas i jedan simbol posla koji nikako da se završi. Ali bili smo mladi, nama to nije bilo važno, važno je bilo da gledamo parni valjak (ne daj Bože da pomislite da je u pitanju grupa), dizalice, lopate, vreo asfalt, kamione, i radujemo se jednom jedinom zanimljivom delu puta do Novog Sada koji je, u tim godinama, činilo se, trajao čitavu večnost. Zbog čega sada, oh tugo, mnogi pokušavaju da promene istoriju i izbrišu nam iz sećanja tako lepe uspomene? Nije valjda da je to zbog toga kako bi se podičili time da su nešto završili u rekordnom roku? Čini mi se da čak i oni rođeni devedesetih mogu da se prisete radova koje je iznova i iznova “otvarao” Mrka nakon bombardovanja ’99e … nije to u redu dragi moji, nije to u redu!
Šta je sledeće, moram se zapitati? Da li će isto tako, kada jednom bude završen, i Hram Svetog Save biti u izgradnji tek dve, četiri ili maksimalno 10 godina, a sećam se da su krst na kupolu postavljali pre mog polaska u osnovnu školu. Ne samo to, već mladi ljudi tog doba imali su želju da se ožene u Hramu ako do njihove svadbe on bude završen. Poženiše se, deca im krenuše u škole, a od potpunog završetka Hrama nas deli ko zna još koliko vremena.
Ajd’ sad ovaj most na Adi neće moći tako da prođe, zaista ga grade ekspresno, ali nemam neke prevelike nade u onaj Zemun-Borča, pa me ne bi čudilo da upravo on bude nova “žrtva” detinjstva dece koja se rađaju ovih dana, a koja će kroz koju deceniju negodovati što se o “njihovom” mostu govori kao o onome koji je završen “za tri godine”.
