Vozim se ja kolima jutros, i tamo negde oko Čuburskog parka pre nekog vremena ovi iz Sekretarijata za Saobraćaj obrnuli smerove ulicama. I napravili problem. Već sam pisao o tome, ali ukratko, sada jedna ulica izbija tačno na gužvu koju stvaraju automobili koji čekaju semafor na ćošku Čuburske i Makenzijeve i tako blokiraju saobraćaj u toj jednoj ulici, iako većina uopšte ne želi da ide na taj semafor. Što su to promenili, ko bi ga znao. Tek, dok sam čekao red u toj ulici, pade mi napamet – kolika li bi gužva bila u gradu da smo neka uređenija zemlja sa manjom stopom nezaposlenosti?
Konstantno nas bombarduju informacijama kako je veliki procenat građana Srbije (pa i Beograda samim tim) nezaposlen, a zamislite samo da su svi oni zaposleni i krenu i sami GSP-om ili sopstvenim prevozom na posao? Daleko od toga da želim da neko nema posao, voleo bih da ga svi imaju, pa neka vlast rešava problem, ali samo zamislite na sekundu.
GSP bi morao hitno da ubaci još najmanje polovinu trenutne “flote” autobusa, tramvaja i trolejbusa da bi sve te ljude servisirao, a sa druge strane, skontajte samo koliki bi red bio na tipičnim “usko grlo” delovima grada, kao što su Gazela, prilaz mostu iz Dečanske, Slavija, Brankov most i tako te lokacije. Najbolje da bi iko, ikada, stigao na vreme, osim ako ne krene još sat vremena ranije od onoga što već sada ranije kreće da bi došao na željenu destinaciju. Tad bi i Novi Beograd postao tesan za sve te ljude koji žure da obavljaju svoje dužnosti iz ugovora o radu.
Mada, u stvari, možda i ne bi bilo loše to sve, jer em bi ljudi imali posao, em bi situacija postala toliko nepodnošljiva da bi se rešenje moralo naći hitno i po svaku cenu. Ovako, i dalje je “podnošljivo”.
