“Mac je najbolji!”

Svakako možemo da govorimo o tome da li Stiv Džobs Tim Cook prodaje maglu ili „stvarne“ proizvode, da li je bio prvi u koje čemu ili se samo tako predstavlja, da li Apple zapravo predstavlja najbolju ili najgoru firmu na planeti, da li je on vizionar ili nije… Ali jedno je sigurno – ljudi prodaju pa prodaju, ne mogu da naštancaju proizvoda koliko „gladnih očiju“ ima u Americi i u ostatku sveta. I sigurno je još nešto – umeju da spakuju proizvod, umeju da naprave intuitivni softver i umeju da „pogode žicu“ šta je to što je ljudima potrebno. To „pogađanje žice“ samim tim u dovodi do glavnog konflikta sa „kompjuterašima“. „Žica“ je nažalost kod prosečnih stanovnika, a ne kod geek-ova koji žele da do tančina „čačkaju“ hardver ili podešavaju softver svog ličnog računara.

Međutim, pored standardnog hejtovanja Apple proizvoda i uopšte „vrhuške“ te kompanije, shvatio sam da jako veliki deo problema, možda čak i najveći ne leži u njima, već zapravo u kupcima te opreme. Nadam se da više niko od „stručne javnosti“ ne misli da ne postoje ljudi koji kupuju „jabuka“ proizvode bez obzira na njihove karakteristike i da li su im oni potrebni. Ukoliko Apple nešto izda, oni to moraju posedovati. Naravno, postoji i „umereno-ekstremna“ struja, ako se uopšte neka grupacija može etiketirati takvim oksimoronom, koja kupuje samo Apple proizvode, ali ipak one koji su im potrebni ili „potrebni“. Logično, tu su i oni koji zaista „moraju“ da imaju Apple, jer koriste njihove specifične programe, poput recimo Final Cut-a, zaista im odgovara set portova koje sa sobom Apple nudi, profesionalno se bave muzikom pa im je lakše povezivanje instrumenata (mada su i tu granice znatno pomerene) i slično. Ali, od svih tih, čini mi se da je najgora kategorija onih koji kupe Apple proizvod, pre svega prenosni ili desktop računar, da bi na njemu instalirali – Windows.

Desilo mi se to nekoliko puta … Saznam da ne radi računar, složim se da dođem i pogledam, ulazim u prostoriju, vidim iMac „sa leđa“, ogroman ekran, velika jabuka koja svetli. U tom pomislim, „oh ne, pa ja nisam toliko iskusan sa OS X-om. Ok, snaći ću se, ali ipak…“. Međutim, prilazim, pogledam, karakterističan šareni „prozor“ u levom uglu, i tad sledi ključno pitanje –

– „Ali, ovo je Windows?“,

– „Da“,

– „… na Meku?“

– „Da“

– „… Windows … ozbiljno?“

– „Pa da, šta je čudno?“

Potpuno pomešanih osećanja (srećan što je Windows i što ću ga ipak lako popraviti, zbunjen zbog toga što neko radi takav nonsens sa svojim kompjuterom) popravljam računar, i naravno razmišljam… Zašto bi neko kupio Mac, potom od njega napravio PC? Ne vidim niti jedan dobar razlog da se plaća mnogo više, da se eventualne prednosti Mac-a potpuno „uguše“, da se uopšte ceo sistem „rastavi“ da bi se dobio PC koji je zapravo plaćen tri puta više nego ekvivalentni lični računar koji ne nosi „zagriženu jabuku“ kao logo.

– „A izvini, zbog čega si stavio na Mac Windows?“

– „A pa ne mogu da učim da se snalazim sa OS X-om, uvek sam radio na Windowsu, lakše je tako“

– „Ali, zbog čega si onda platio tri puta veću cenu za nešto od čega ćeš kasnije napraviti standardni PC?“

Ovde, u stilu Mikijevog Almanaha, možete da birate šta je ponuđeni odgovor. Svi su naravno tačni, ali samo jedan u ovoj konkretnoj situaciji. Stoga, izaberite onaj koji vam se najviše dopada:

a) Zato što je lep

b) Zato što ću možda nekada da koristim Mac, pa bolje da ga imam

c) Zato što ga ima moj dobar drug i radi u njemu i sve mu je super

d) Zato što imam para za bacanje

e)  Zato što hoću da postanem poznati DJ a svi poznati DJ-evi koriste Mac, ali još uvek nisam niti jednom pokrenuo program za DJ-ing pa sam odlučio da do tad iz Windowsa surfujem po Facebooku i gledam slike smešnih mačaka na internetu

Agonija se ovde naravno ne završava. Dobar deo tih velikih ljubitelja Mac računara koristi duplu instalaciju omogućenu od trenutka kada je Apple počeo da koristi Intel procesore, pa kroz Boot Camp softver pokreću Windows, ali ima i onih naprednijih, koji su čuli za Parallels, i njemu slične aplikacije, koje služe za pokretanje Windows aplikacija na OS X-u. Tek tu ne znam šta je gore:

PRVA GRUPA KORISNIKA – Oni koji uspešno koriste Parallels za pokretanje aplikacija iz Windows na OS X-u, a koji su navikli da imaju Windows Mail, da igraju video igre i slično. Ipak, delimično su samosvesni pa nekada uključe nativne OS X aplikacije.

DRUGA GRUPA KORISNIKA – Ovi su još interesantniji – koriste isključivo Windows programe čak i ukoliko oni postoje za OS X. Tako umesto Office paketa za Apple operativni sistem, pokreću Parallels pa u njemu pak startuju Word i Excel, jer su „na njih navikli“. Naravno, koriste i „Windows Live messenger“ iako i on postoji za OS X, kao i pregršt drugih programa.

TREĆA GRUPA KORISNIKA – Treća grupa je možda i najinteresantnija. Oni u trenutku kako se Snow Leopard podigne, tako automatski klikću na startovanje Parallelsa i „od A do Š“ pokreću Windows programe, pa im tako OS X služi kao svojevrsni „nosač aviona“ za Windows aplikacije, lepo šareno okruženje za pomenute programe ili već nešto tome slično.

Kako post često treba da poseduje i edukativnu notu, sa poukom ću i završiti. Ukoliko imate novca za Mac računar, dobro razmislite da li vam je on zaista potreban. Da li obavljate neku od jako dobro definisanih pozicija i poslova za koje je Mac istinski bolji izbor nego PC. Ukoliko to nije slučaj, slobodno kupite PC računar, a za ostatak se častite novim mobilnim telefonom, garderobom, uplatite letovanje za sebe i dragu osobu, ili bilo šta tome slično. Život i rad će vam zaista biti mnogo lakši.

A ukoliko pak hoćete Mac zato što je lep ili da biste bili faca u lokalnom kafiću, onda za vas nema pomoći.