Bojanska ulica, društveni eksperiment

Pre više od dve godine, nakon početka izgradnje Marmillanda, nekakvog “kompleksa” stanova u Južnom Bulevaru, na prostoru koji je do pre nekoliko godina bio dvorište nekog lokalnog krimosa vlasti su sve to porušile i odlučile da u jednom trenutku naprave novu ulicu koja spaja Južni Bulevar i Šumatovačku. Zapravo, ta ideja i nije loša jer su te dve ulice pa i čitav Južni Bulevar i deo iznad njega katastrofalno povezani i morate ići jako deleko uz ili niz ulicu da biste dospeli u delove Vračara bliže ulici Cara Nikolaja II.

I postave iz Beograd puta ili čega god tablu da počinju radovi i radovi zapravo zaista počnu. Rok završetka – 31.12.2013. godine. I nasuprot dobro očekivanom srpskom kašnjenju prilikom rada, zapravo su svi svoj posao odradili pre roka i to tačno mesec dana ranije. Nakon završetka, postavljeni su betonski stubovi na gornji i donji kraj ulice kako kola i dalje ne bi išla tuda jer valjda nije urađeno sve što je potrebno da bi ulica bila zvanično otvorena – iako je iscrtana, poseduje trotoar, pešački prelaz i sve drugo što jednu ulicu čini ulicom.

Prošlo je hladno vreme, došao je mart, pa april, ulica i dalje nije otvorena. Iako završena pre roka, stajala je zatvorena sa betonskim stubovima na početku i kraju. Potom kreće očigledni eksperiment.

U jednom trenutku, betonski stubovi sa donje strane nestaju i zamenjuju ih obični plastični stubići koji se lako mogu pomeriti. Betonske stubove zasigurno nije mogao da pomeri tek bilo ko, niti donese te plastične. Prvih nekoliko dana sve se odigrava kao i pre, da bi posle petog, neko lagano razmakao plastične i parkirao se svojim vozilom u ulicu.

Monkey see, monkey do varijantom postepeno i drugi kreću da se parkiraju u istoj ulici – prvo sa leve strane, pa sa desne, pa po sredini. Ulica ubrzo postaje veliki parking, ali i dalje ne radi. Sa gornje strane stoje betonski stubovi. Nakon šest meseci, bliže zimi 2014, pauk dolazi i odnosi sva parkirana vozila. Nedelju dana opet nema nikoga, da bi već druge nedelje vozila opet krenula tu da se parkiraju. Pauk se više nikada nije pojavio.

Dolazi zima, godišnjica završetka radova, pa i godišnjica od planiranog završetka radova ali ulica i dalje nije otvorena. Dolazi proleće ove godine, mart mesec, ulica i dalje nije otvorena ali se pauk pojavljuje još jednom, ovoga puta sa ciljem – nakon što je odneo automobile (da li uopšte pauk može da nosi automobile iz ulice koja zvanično nije ulica?) pojavljuje se ekipa koja montira semafore i ostalu signalizaciju, ubacuje “struju” u ulicu i – više se nikada ne pojavljuje.

Od tog marta, semafori veselo svetle treperuće žuto na sve četiri strane na toj raskrsnici ulica Južni Bulevar, Bojanske i Vladimira Karića, bez ikakve naznake da će se po tom pitanju nešto promeniti. Doduše, jedna stvar se jeste promenila – kola se više ne parkiraju u ulici, valjda iz želje vlasnika da će to parče asfalta u jednom trenutku proraditi.

Ubrzo po postavljanju semafora plastični stubići sa dna ulice su nestali, ali su betonski na vrhu ostali… sve do dva-tri meseca nakon toga, kada su i oni uklonjeni i umesto njih postavljeni plastični stubići. Nije bilo potrebno puno vremena da neko malo “razgrne” te plastične stubiće i počne da koristi ulicu. A onda, nekoliko nedelja nakon toga ekipa beograd puta (makar se nadamo) je došla nešto pre ponoći i popakovala sve te plastične stubiće i odnela ih. I tada su ljudi aktivno počeli da koriste ulicu, bez obzira na to što ona zvanično i dalje nije otvorena, što semafori i dalje ne rade i što postoje ostaci starih plastičnih stubića na početku i na kraju. Tek poneki, da podseti na ono kako je ta ulica nekada izgledala.

Da li je ovo nečiji diplomski rad ili neko samo ima uvrnut smisao za humor nije poznato, ali jeste da se ljudi kao i uvek snađu.