Hteli to da prihvatimo ili ne MacBook Pro spada među izuzetno kvalitetne prenosne računare koji su izdržljivi i dugotrajni, kako “psihički” da ne kažemo softverski tako i “fizički” odnosno po kvalitetu izrade i hardveru. Naravno, postoji i cena za koju neki smatraju da je viša nego što bi trebalo da bude i to je nešto što nije upitno, ali je pitanje šta se za taj novac dobija. No, to nije ni tema ovog posta.
2017 godine Apple je nakon duže vremena osvežio svoju MacBook Pro liniju na nešto široj osnovi. Do tada je kroz godine menjao hardver, portove, dodatke ali je “šasija” bila identična i prilično očekivana iz iteracije u iteraciju. Znali smo da će se nešto krupnije desiti po lansiranju MacBook računara sa jednim USB-C portom i tako je i bilo. MacBook Pro izgubio je sve dotadašnje portove, ostao samo sa dva (ili četiri) USB-C konektora i konektorom za slušalice. Dobio je TouchBar, o kojem smo već pisali, i tu se set noviteta završio. Svi koji nešto duže pamte MacBook Pro gamu znaju da je ona nudila znatno više. I ja sam jedan od tih korisnika koji je imao i stari MacBook, nakon toga i MacBook Air pa i MacBook Pro. “Sudbina” je tako želela da i dalje imam MacBook Pro iz 2010 godine, pa je red da vidimo kako se on nosi sa današnjim konfiguracijama.
Fizički izgled
Šta reći o fizičkom izgledu osim da “on sija”? U bukvalnom smislu te reči. U odnosu na novije modele, skoro da sam i zaboravio koliko je MacBook Pro prethodnih generacija imao “sijajućih elemenata”.
Od kozmetičkih, tu je svakako dobro poznati prosvetljeni Apple logo sa zadnje strane, koji je iznedrio čitavu novu industriju nalepnica koje idu preko njega i pretvaraju ga u Betmenov znak ili otrovnu jabuku koju je pojela Uspavana lepotica. On od pojave novog MacBooka više ne sija.
Kada govorimo o drugim korisnim “sijalicama”, tu je pre svega ona na MagSafe konektoru koja svetli narandžasto dok se laptop puni a zeleno kada je napunjen. Nešto što na novim punjačima ne postoji. Ne zaboravimo i na tu sjajnu funkciju MagSafea koja sprečava da kada slučajno zakačite kabl od laptopa on poleti na pod i ošteti se. Neko bi pomislio da se to ne događa toliko često, ali ja sam kroz svoju istoriju tako uspeo da oštetim tri prenosnika 🙁
Kada smo kod baterije, sa strane laptop nalazi se dugmence čijim pritiskom se aktivira 1 do 8 malih lampica, u skladu sa tim koliki kapacitet baterije je u tom trenutku. Ovaj sistem postojao je i na starim MacBook prenosnicima, s tim što je tada bio deo same baterije, koja je u toj generaciji bila izmenjiva. Konačno, sa prednje strane nalazi se malo pulsirajuće belo svetlo koje govori da se laptop nalazi u “sleep” ili “hibernate” stanju.
Kada smo kod tog svetla, odmah pored njega je i infracrveni primač signala, što nas podseća na činjenicu da su stari MacBook i MacBook Pro posedovali i opcioni daljinski upravljač, za pretvaranje MacBook u centar kućne zabave (što je sada mesto rezervisano za AppleTV). Sam daljinski lako se magnetom “kačio” za kućište računara, kako ga ne biste lako izgubili.
Tastatura, touchpad & ekran
Ah ta dobro poznata tastatura. “Svetlosnim godinama” ispred nove Butterfly predstavljene za MacBook (Pro). Jednostavno kucanje na ovoj tastaturi predstavlja pravo uživanje.
Touchpad je sa druge strane već pomalo zastareo za Mac standarde. Iako je i dalje ispred ili makar egal sa touchpadovima na PC laptopovima, korisnici Maca su navikli i na veće površine za upravljanje ali i na “3D pritisak” odnosno dva nivoa klika koje noviji padovi u sebi nude. Ovo nam je ujedno bio i prvi veći problem prilikom korišćenja MacBook Pro iz 2010 godine.
Drugi “problem” je sam ekran. Primetno je koliko prostora oko ekrana ostaje neiskorišćeno, što sa ove distance od skoro deceniju zapravo ume da zasmeta. Druga, znatno važnija problematika je rezolucija ekrana. 1440×900 je i u to vreme bilo već na granici prihvatljivog, jer su FullHD ekrani već krenuli da se pojavljuju na mnogim laptopovima a svakako desktop sistemima. Ovo je i Apple shvatio pa je vrlo brzo sa revizijom MacBook Proa, kada ga je učinio tanjim, lakšim i sa HDMI portom ubacio i Retina displej. Da li je problem koristiti ekran sa 1440×900 rezolucijom? Svakako nije, postoje i jeftini laptopovi koji i dan danas kao novi nose ovu rezoluciju. Ako ste navikli na više “radnog prostora” može vam zasmetati, posebno “u širinu” ali osim za najzahtevnije taskove, u svakom drugom slučaju je podnošljivo. Naravno, mimo same rezolucije, kvalitet ekrana je nešto što je na Apple uređajima bez premca pa je gledanje u isti pravo uživanje.
Težina
Ništa neobično za to vreme, MacBook Pro teži 2,5 kilograma. Naredne revizije (sa retina ekranom) spuštene su za oko 500 grama, na 2 kilograma. Iako se promene u težini čine skromnim, i te kako se osećaju prilikom nošenja laptopa u ruci ili na leđima. Takođe, poređenja radi, trenutno aktuelni modeli MacBook Pro teže 1,83kg u 15″ verziji.
Operativni sistem
Apple je objavio da je poslednji operativni sistem koji je podržan za MacBook Pro iz 2010 zapravo 10.13 odnosno High Sierra, koja se pojavila u septembru 2017 godine. Nakon toga, stigao je i 10.14 odnosno Mojave, takođe u septembru ali godinu dana kasnije.
High Sierra na MBP iz 2010 radi sasvim solidno, donoseći sve novitete u kojima uživaju vlasnici znatno mlađih računara. Da li je “šteta” što Mojave ne radi? Donekle jeste, ipak je uz sebe doneo određeni broj zanimljivih noviteta, poput dark moda (koji se, istini za volju, može obezbediti putem 3rd party programa). Postoji tu još nekoliko interesantnih dodataka, ali su oni više “šminka” nego što donose suštinske promene u radu.
Stoga, sa ove distance, ništa ne propuštate što nemate Mojave na MBP iz 2010. Da li će ovogodišnja revizija OSX, ako je bude, doneti nešto toliko značajno da će MBP iz 2010 postati “beskoristan”, ne verujemo. Za sada ostaje znak pitanja, ali dok se to ne dogodi, slobodno ga možete koristiti.
Hardver
Već smo pomenuli slabiju rezoluciju ekrana za današnje standarde i to jeste nešto što vam može zasmetati. Tu je i touchpad bez “dubljeg-klika” i nešto manje površine. Naravno, iz ove perspektive nedostajeće vam i USB 3.0 kao i potencijalno USB-C, a konektivnost za eksterni ekran obezbeđena je putem Mini-DisplayPort, pa vam svakako treba adapter – ne možete nakačiti recimo HDMI.
Što se situacije “pod haubom” tiče, ona je problematičnija, ali na sreću – moguće je srediti je. Procesor je 2.4 core i5 Arrandale (može biti i 2,53 ili 2,66GHz) i da budemo realni, veće razlike u svakodnevnom radu za najveći broj korisnika zapravo nema. Moj desktop računar takođe poseduje i5 procesor od “pre hrista” i veće razlike nisu primetne. Sa te strane ste “obezbeđeni”.
Grafika je dupla, i to NVIDIA GeForce 330M kao i Intel HD Graphics. Mac tj. OSX je odavno poznat kao sistem koji nije baš za video igre, pa u tom smislu snaga kartice sa današnje distance nije puno važna. Naravno, ako biste baš da odigrate neki naslov, možete da probate, ali ako je izuzetno malo zahtevan. Opet, za naprednije grafičke operacije primetićete određenu razliku u brzini, ali svakodnevni rad u Office paketu, na Internetu i slično prosto leti!
“Rak rana” MacBook Pro jesu memorija i hard disk. Apple oduvek voli da stavlja nešto manje RAM memorije nego što biste želeli, pa tako u trenutnim modelima Pro game nudi samo 8GB dok je u to vreme u startu nuđeno samo 4GB. Dovoljno za rad, jer je OSX optimizovan za tako nešto, ali ipak nedovoljno za zahtevnije operacije.
Srećom za sve, MacBook Pro omogućava lak upgrade memorije, čak i poseduje slobodan slot za dodatni memorijski modul. Ubacivanjem još 4GB odnosno podizanjem ukupne memorije na 8GB primetićete veliko ubrzanje u radu, pa ovaj upgrade predlažemo kao prvu stvar koju morate uraditi.
Druga stvar je – hard disk. U to vreme MacBook Pro je isporučivan sa starim mehaničkim hard diskom, dok je SSD bio opcional koji se dokupljivao. 320GB 5400RPM hard disk je zaista stvar sada već daleke prošlosti. Ako pokušate da radite na računaru sa ovim hard diskom, a navikli ste na nove sisteme sa SSD, sigurno se nećete lepo provesti. Opet, srećom, hard disk se lako može zameniti za SSD, pa je to druga neophodna izmena koju predlažemo. 128GB je apsolutni minimum, ali su razlike u ceni tako male da je naša preporuka kupovina 250GB.
Zamenom hard diska za SSD i stavljanjem još 4GB radne memorije MacBook Pro će bukvalno poleteti.
Poredeći MBP Pro 2010 i MacBook Air iz 2011 godine (koji je u startu dolazio sa SSD-om) čini se da MBP mnogo bolje savladava kompleksnije taskove. MacBook Air veoma brzo “pali svoje ventilatore” i kreće da se pregreva. Verovatno sama konstrukcija Mac Book Proa dozvoljava da se ovaj problem lakše prevaziđe.
Svakodnevni rad – MBP 2010 vs MBP 2018
Kada pričamo o svakodnevnom radu, neke evidentne razlike se lako primećuju.
Težina: MBP 2018 je čist pobednik. Novi Mac je dramatičnije lakši u odnosu na ovaj iz 2010.
Tastatura: MBP 2010 pobeđuje bez većih problema, tastatura je prosto znatno kvalitetnija.
TouchPad: MBP 2018 pobeđuje – veći touchpad i “duboki” klik
Ekran: MBP 2018 pobeđuje zbog Retina rezolucije
Konektivnost: Iako je MBP 2018 “revolucionaran” u uključivanju 2 odnosno 4 USB-C konektora, koji su definitivno budućnost, standard nije toliko rasprostranjen pa će vam i dalje biti potrebna gomila dodataka i adaptera da biste ostvarili su potrebnu konektivnost. Pobednik je stoga MBP 2010
Brzina – Najiskrenije, u svakodnevnom radu, nećete primetiti preveliku razliku između MBP 2018 i MBP 2010. Jedina veća razlika primećuje se prilikom zahtevnijih radnji ali ni tada ona nije dramatično veća.
Kupovina?
Ovo je iznova neobično pitanje i zavisi od vaših potreba. MacBook Pro 2010 može se naći na oglasima za oko 300 evra, što je odlična cena za sjajan laptop koji uz malo dodatnih investicija (100-150 eur) postaje prilično konkurentna mašina današnjim laptopovima. Doduše, tu se postavlja pitanje da li za tih 400 do 450 eur možete pronaći kvalitetniji novi laptop. U tom rangu brzine verovatno ne.
Sa druge strane, ukoliko želite MacBook računar, nemate baš previše novca ili smatrate da su novi MBP preskupi, izbor polovnog modela može se višestruko isplatiti. Ukoliko baš možemo da biramo, možda bismo predložili model iz 2012 koji je nešto lakši, ima Retinu i HDMI port, ali i ovaj iz 2010 može biti dobar izbor po još povoljnijoj ceni nego taj iz 2012. Brzina rada će vas prijatno iznenaditi.
