Da li ste se umorili? Da li osećate neku težinu u stomaku, na grudima, u glavi? Da li ste možda preterali sa hranom usled svih proslava? Iako možda nećete želeti da priznate, znamo su odgovori na sva ova pitanja potvrdni!
Šta je to što nam svake godine u ovo doba zasmeta? Da li je preterana konzumacija hrane zaista uzrok naše tromosti? Verujte da jeste!
Pa zašto onda to radimo sebi i zašto toliko bežimo od te zdrave hrane?
Kada je zdravlje u pitanje, i golubovi na grani znaju da hrana koju unosimo u telo može imati značajan efekat, posebno kada je reč o našem srcu. Povećanje telesne težine, fizička neaktivnost, stres, visok krvni pritisak, povišen holesterol, dijabetes i gojaznost mogu u velikoj meri povećati rizik od raznih bolesti! A mi i dalje ne odustajemo od obilnih i jakih porcija… Hoćemo li se ikada opametiti? Hajde da pokušamo da shvatimo sledeće bitne stvari:
Kako hrana utiče na naša tela?
Hranljive materije iz hrane koju unosimo u svoje telo daju našim ćelijama sposobnost da obavljaju svoje potrebne funkcije. Shvatite to na sledeći način – ako sadite seme paradajza, najpametnije je da koristite pravo tlo i pravu količinu sunca kako bi paradajz bio ukusan, ali i zdrav. Međutim, ako ga posadite na neodgovarajuće mesto, gde nema dovoljno sunčeve svetlosti, ako se ne brinete o njemu i ne zalivate ga, šta ćete dobiti? I dalje paradajz, ali on neće biti lep, okrugao, ukusan…
Drugim rečima, kada telu dajete dobre hranjive sastojke, vi ostajete ili postajete zdravi! Neka vam izvor zdrave i dobre ishrane bude način da vaše telo regeneriše. Šta mislite o tome?
Kako loš izbor hrane utiče na psihu?
Koliko puta ste se nakon praznika zapitali “Šta mi je ovo trebalo u životu?” Možda vam sada izgleda smešno, ali ovo pitanje postavljamo svi mi! Zašto? Jer preterana konzumacija hrane dovodi do tromosti, prekomerne težine pa čak i depresije!
Iako vam tih nekoliko kilograma viška deluju bezazleno, oni postaju vaš neprijatelj broj jedan onog trenutka kada obučete vašu omiljenu odevnu kombinaciju i shvatite da kipi na sve strane. Da, da, surovo, ali istinito! I šta se tada desi? Povlačite se u sebe, razmišljate o dijeti, ali jedete još više!
O da, to je zapravo vrzino kolo iz kojeg se teško izlazi? Depresija je već zakucala na vrata, možda je čak i ušla! Šta uraditi i kako sprečiti ove situacije? Sasvim je jednostavno i lako, uvedite zdrave navike u vašu ishranu!
Zdrave navike u ishrani
Šta zapravo znači zdrava ishrana i kako je primenjivati u praksi? Bilo da vam je cilj da izgubite kilograme, smanjite krvni pritisak, ili da živite zdravije, znajte da se ova transformacija ne dešava preko noći. U pitanju je postepen postupak. Budite dosledni i pokušajte da se pridržavate ovih saveta.
- Uvrstite više voća i povrća u svoj jelovnik. Započnite jutro sa činijom ovsene kaše i malo voća. Neka vam cilj bude da imate dve porcije voća i 5 porcija povrća svakog dana.
- Jedite manje zasićenih i trans masti. Pročitajte nalepnice za proizvode koje kupujete. Verujte da ćete biti iznenađeni sastojcima većine proizvoda –u lošem smislu.
- Jedite manje soli.
- Jedite manje šećera.Ukoliko baš poželite da se zasladite, izblendajte smrznutu bananu i prelijte je sa malo meda. Sasvim je dovoljno, verujte.
- Pijte više vode. Izbor vode umesto slatkih napitaka može vam pomoći da smršate, očistite ten i što je najbitnije, nećete biti tromi i mrzovoljni.
- Vodite računa o porcijama. Polovinu tanjira napunite raznim povrćem ili salatom, dodajte nemasnu proteinsku hranu poput mesa, ribe, piletine ili mahunarki. Na kraju, neka četvrtina vašeg tanjira bude ispunjena nekom žitaricom.
- Planirajte unapred. Jedan od glavnih razloga zbog kojih ljudi često pribegavaju brzoj hrani je zato što imaju malo vremena. Planirajte obroke vikendom i kupujte samo ono što vam treba. Ovo vam neće pomoći samo u tome da se hranite zdravije, već ćete uštedeti i novac.
Ako ste zabrinuti zbog svojih loših navika u ishrani, najbolje je potražite pomoć od nutricioniste.
Upamtite, loša ishrana može narušiti vaše svakodnevno zdravlje i blagostanje i smanjiti vašu sposobnost da vodite ugodan i aktivan život.
