Nerealna očekivanja svake mame – kako se izboriti sa njima?

Društvene mreže nam služe mnogo čemu. Ne listamo samo garderobu, kozmetiku, dečje igračke… Nailazimo i na stvari koje nas ponekad ostave i bez teksta, ali u negativnom smislu! O čemu se radi, pitate se?

Tokom jučerašnjeg dana, naletela sam na citat: „Očekujemo od žena da rade kao da nemaju decu i odgajaju decu kao da ne rade.“ Ovo me je zaista navelo na razmišljanje o svim neralnim očekivanjima koje kako okolina tako i mi žene postavljamo same sebi. Ja vrlo dobro znam kako sam se nosila sa tim – dugo sam mislila da nisam dovoljno dobra majka i da ne zaslužujem tu ulogu jer, zamislite, nemam svakog dana skuvan ručak i kuća mi nije uvek besprekorno sređena!

Sada, iz ove perspektive shvatam koliko sam zapravo bila luda jer sam dozvolila da me sve te stvari izbace iz koloseka! Trebalo je da uživam, a ja sam bila paralisana – od straha, svojih i tuđih očekivanja! Zato sam danas sela i napravila listu svih nerealnih očekivanja, kako bih pomogla vama, novopečenima mamama, ali i onim sa dužim stažom, da nauče da se nose sa tim da nikada ni sebi, ali ni svetu neće ugoditi, ali da su svojoj deci savršene baš takve kakve jesu!

Povratak na posao

Dete ima tek 11 meseci a vi ste se drznuli da se ipak vratite na posao? Zašto kada možete da produžite bolovanje? Poznato?

Ili ono “Pogledaj je, samo bi sedela kod kuće, ni ne pomišlja da se vrati poslu”? Društvo zna da bude okrutno, bliže okrušenje još okrutnije! Nikada nikome nećete ugoditi, zato se i ne trudite, već se vodite svojim osećajem! Znate, ukoliko ste se uželeli posla, ljudi, priče, doterivanja, izlaska iz kuće, u redu je! Ukoliko još uvek ne želite da se vraćate poslu, i to je u redu!

Najbitnije je da se pre povratka na posao uverite da li ste psihički i fizički spremni za to. S druge strane, bitna je i psihička stabilnost za ostanak kod kuće. Između kolebanja hormona i stresnog životnog događaja, neophodno je da vaše mentalno zdravlje bude prioritet. Jedino se time vodite, a na komentare i pitanja ostalih ne obraćajte pažnju!

Dojiš ili ne?

U vremenu kada mnogi forsiraju stav da je dojenje najbolje, zaboravljaju na fizički i mentalni danak koji je povezan s tim. Koliko god dojenje bilo prirodno, ono ne dolazi uvek prirodno. Mnogo je majki koje su dale sve od sebe da doje svoje bebe, ali u tome nisu uspele, iz ovog ili onog razloga.

Da li su manje vredne i da li su manje majke jer su detetu dale adaptirano mleko? Nemojte im, molim vas, stajati na muku! A i vi majke, zašto zbog ovoga mislite da niste dobre?

Znate, telo je nepredvidivo, nakon porođaja se u nama dešava milion promena… Pa šta ako vam je mleko stalo?

Mame koje dojite, šta mislite o tome da budete malo blaže prema ženama koje nisu bile u mogućnosti da uživaju u čarima istog? Njima taj osuđivački pogled zaista nije potreban. Budite jedna drugoj podrška, a ne kamen spoticanja! Svaka je dala i daje sve od sebe, a to je jedino bitno!

Imajte na umu da radite ono što je najbolje za vas i vaše dete, bez obzira na to da li ga hranite adaptiranim ili majčinim mlekom.

Sveže pripremljena hrana ili hrana iz teglice, pitanje je sad?

Ja sam od onih koja je “poginula” spremajući svežu hranu! Da mu ponudim za večeru ono što je ručao? NIKAKO! Spremaj sveže! Moji dani su se svodili na to da se vrzmam oko špreta i njemu, ali i nama spremam zdrav ručak, večeru! Sve duplo – posebno za nas dvoje, posebno za njega, bebu!

A onda je on počeo da izvoljeva sa hranom! To je tek bila agonija! Tada sam presekla i rekla sebi sledeće – biće dana kada će se kuvati i jesti zdravo a biće i dana kada ću mu dati hranu iz teglice! Od tog trenutka, meni, kao novopečenoj mami, otvorio se čitaj jedan novi svet!

Šta je najbitnije? Najvažnije je da oni budu nahranjeni i siti. Ne paničite ako nije svaki obrok sveže pripremljen, već je od juče ili je iz teglice. Znate, tada sam shvatila da ću radije provesti sat vremena kvalitetnog druženja sa mališanom, nego što ću brinuti oko hrane! Nedelja je dan za pripremanje obroka za više dana.

Dati im telefon i tablet i zašto i kada da?

“Ne dozvolite da se vaša deca pretvore u YouTube zombije.“ Svi smo ovo čuli više puta. Postoje tekstovi i istraživanja koja kažu da ukoliko dete previše vremena provodi na tabletu postaje asocijalno, smanjuje motoriku, kasnije progovara… Ove tvrdnje ne dovodim u pitanje, slažem se sa njima! I iako sam za to da moje dete čita, crta, slaže, piše, mnoge od ovih aktivnosti zahtevaju moje prisustvo. Dakle, šta kada moram da skuvam večeru, prostrem veš, sredim kuću? Naravno da ću mu dati tablet. Ali, sat vremena aktivnog korišćenja i to je to!

Upravljanje domaćinstvom

Mame su tipično upravnice kuće. Zakazujemo sastanke kod lekara, plaćamo račune, obavljamo poslove i vodimo računa da ima čiste odeće. Prodavnica, dvoje dece, 4 kese i paket vode? Ovo je realna slika svih nas! Povrh tih odgovornosti, moramo i na posao! Evo, dok pišem ovo, ja se zaista pitam kako sve postignem?

Kako sam se otarasila nerealnog očekivanja da sve mogu sama? Tako što sam rekla da ne mogu i da ne moram! Naučila sam da tražim pomoć, naučila sam da pitam. Odustala sam od savršene kuće sa Pinteresta jer sam shvatila da je ovaj naš nered suština života! Naravoučenije – potražite pomoć i delegirajte; ne možete sve sami.

Ne dozvolite da pritisak postane preveliki! Život, deca, posao, partner… Sva vaša očekivanja usredsređena su na njih! Gde ste tu vi?

Niste savršeni? A ko jeste? Mrzovoljni ste, niste strpljivi i brzo planete u nekim trenucima? Normalno je! Sve je to život! Budite nesavršeno savršeni za vas i vašu porodicu, to je jedino bitno!