Da li vam društvene mreže donose više koristi ili štete, pitanje je sad?
Sigurna sam da ste milion puta do sada čuli razgovore u kojima je glavna tema uticaj društvenih mreža, kako na mentalno zdravlje, tako i na samopouzdanje ali i na svakodnevne aktivnosti… Međutim, koliko ste zapravo ušli u srž priče i koliko ste zapravo VI dozvolili da društvene mreže upravljaju vašim životom? Da li ste, gledajući sve te savršene živote na Instagramu pomislili da su bolji, zanimljiviji, kvalitetniji od vašeg? Da li ste i vi poželele savršenu figuru kakvu ima ta mlada dama u koju upravo gledate? Da li ste zbog društvenih mreža možda počeli da “mrzite” svoj život? Hmmm, nažalost jeste!
Vi se i dalje pitate, odnosno, tvrdite da Instagram, Fejsbuk, TikTok ne utiču na vaše samopozdanje? Verujem da sada već shvatate da niste u pravu!
Prema različitim studijama i istraživanjima, društvene mreže su zaista povezane sa višim nivoima usamljenosti, zavisti, anksioznosti, depresije , stresa i ometanih socijalnih veština.
Ali zašto? Šta je to sa web stranicama poput Fejsbuka i Instagrama, koje su stvorene za povezivanje sa drugima, a, gle ironije, baš nas one čine još usamljenijima i sprečavaju nas u tome da se istinski povežemo sa drugima?
Efekti na mentalno zdravlje su povezani sa korisnicima čiji je fokus da se dobije što više “lajkova” ili pratilaca, čime većina povećava osećaj sopstvene vrednosti, nakon čega se javlja toskično porđenje sa životima ljudi koje pratite na mreži… Šta se onda dešava? Počinjete da težite nekom perfekcionizmu, koji vas dodatno udaljava od onoga što vas zapravo čini srećnima… I onda ne samo da izgubite samopouzdanje, već upadate u depresiju i tada definitivno gubite tlo pod nogama!
Recite mi, šta možemo da uradimo povodom negativnog osećaja koji nam stvaraju društvene mreže? Kako da se odupremo lošem mišljenju o sebi, a vrednovanju nekih, samo naizgled, savršenih života?
Prema istraživanju , u 2020. godini prosečna osoba provodi više od dva sata dnevno listajući fidove društvenih mreža. Ovo je samo prosek! Za mnoge ljude je taj broj sati provedenih na Instagramu ili Fejsbuku mnogo veći. Nova studija pokazuje da za poboljšanje ili održavanje mentalnog zdravlja treba da smanjiti vreme na društvenim mrežama na 30 minuta dnevno,pa čak i manje.
Postoji čitav svet izvan medija i ekrana koji mnogi od nas propuštaju zbog zaraznog i primamljivog univerzuma društvenih mreža. Iako su društveni mediji odličan način da se povežete sa prijateljima i porodicom, promovišete pozitivne poruke, delite urnebesne memove, pa čak i proširite posao, trebalo bi da se koriste umereno – kao i sve stvari u životu.
Ukoliko se društvene mreže koriste pametno i umereno, nema bojazni od toga da ćete biti ogorčeni i nezadovoljni svojim životom! Jer, vaš život je samo vaš, i on uvek ide u smeru u kom je potrebno, bez obzira na to što vi u datom trenutku mislite da to nije tako!
Kako smanjiti upotrebu društvenih medija
Brisanje aplikacija sa pametnog telefona – verujte, provereno radi! A smanjuje pritisak! I dalje se možete prijaviti putem weba ili sa računara ako postoji nešto što treba da proverite.
- Postavite granice – Ako razgovarate sa nekim licem u lice, oduprite se potrebi da nešrestano proveravate telefon. Sklonite gaod sebe! Zaboga, izašli ste da popričate sa nekim, a ne da i dalje buljite u ekran!
- Promenite podešavanja obaveštenja – Isključite sve što nije neophodno! Zašto bi vas obaveštenje o tome da je neko nešto objavio uznemiravalo u trenutku kada se odmarate?
- Postavite ograničenja – Ne držite telefon na dohvat kreveta – ovo će vam pomoći da ne koristite telefon pre spavanja i kada se ujutro probudite. Koristite poseban budilnik, kako biste sprečili da posegnete za telefonom na noćnom ormariću.
Samopoštovanje, pa i samopouzdanje se odnosi na pozitivnu ili negativnu ocenu osobe o sebi; odnosno u kojoj meri pojedinac sebe doživljava kao vredno i kompetentno biće. Samopoštovanje je evaluativna emocionalna komponenta samopoimanja i može biti stabilna osobina koja se razvija tokom vremena.
Međutim, kao rezultat hronične ili povremene izloženosti upoređivanjima na sajtovima društvenih mreža, mogao bi da postoji negativan uticaj na samoevaluaciju, samopoštovanje i samopouzdanje ljudi. Svakodnevna upotreba društvenih mreža u većini slučajeva negativno utiče na samopouzdanje ljudi. Istraživanja pokazuju da ljudi koji previše koriste društvene mreže često prijavljuju veće stope depresije!
Dakle, sve što je preterano, nije dobro! Ova floskula se koristi od pamtiveka!
Znate li šta je najbitnije – da pronađete meru u svemu. Da se radujete tuđem uspehu, ali da istim žarom vrednujete i svoj. Da pohvalite zgodnu ženu, ali i da budete svesni toga da i vi možete isto, pitanje je samo koliko predano radite na tome, i koliko imate vremena za sebe. Tu dolazimo do toga da, iako ste žena, majka, poslovna žena, morate ostaviti vreme za sebe!
Društvene mreže su mesto na kojima se prikazuje samo ono najbolje – retko ko će objaviti snimak na kojem plače, sređuje kuću, juri za decom, kuva ručak… Ali, sve to prati svaku od žena koju pratite na Instagramu.
Suština je sledeća – budite zadovoljni svojim životom. On je samo vaš, i najbolji je! Jer, vi dajete sve od sebe da sve bude u redu!
