Anksioznost – bolest savremenog doba!

Anksioznost se javlja u mnogo različitih oblika, uključujući generalizovani anksiozni poremećaj, specifične fobije, panični poremećaj i još mnogo toga.

Utiče na 18,1% stanovništva što je čini najčešćom mentalnom bolešću u zemlji. Anksioznost muči ljude svih starosnih grupa i porekla, ali oko ove teme ima mnogo pitanja: Zašto? Kako je ovaj broj postao tako visok? Zašto anksioznost raste? Zašto je anksioznost tako česta? I zašto mnogi zanemaruju svoje osećaje i izbegavaju odlazak kod lekara?

Šta je anksioznost?

Anksioznost je čest osećaj povezan sa zabrinutim mislima i povezanim fizičkim promenama poput povećanog broja otkucaja srca. Iako je anksioznost prirodna, anksiozni poremećaji su ekstremniji. Oni uključuju intenzivne strahove sa ozbiljnijim fizičkim odgovorima koji mogu ometati čovekov svakodnevni život. Postoji mnogo različitih vrsta anksioznih poremećaja, uključujući generalizovani anksiozni poremećaj, specifični poremećaj fobije, socijalnu anksioznost kao i panični poremećaj.

Zašto je anksioznost tako učestala poslednjih godina? Šta se promenilo?

Nažalost, čini se da niko nema tačan odgovor zašto je anksioznost tako česta, ali mnogi ovo pretpostavljeno povećanje anksioznih poremećaja pripisuju faktorima kao što su društveni mediji, loše navike spavanja, smanjena stigma i podcenjivanje u prošlosti. Konkretno, Sjedinjene Države imaju jednu od najviših stopa anksioznosti sa 6,64% u poređenju sa većinom drugih zemalja koje padaju ispod ovog nivoa.

Ne bi trebalo da čudi što mnogi savetnici za mentalno zdravlje za porast anksioznosti krive internet, posebno društvene mreže. Smatra se da su različiti efekti društvenih mreža na mentalno zdravlje uglavnom negativni. Poređenje životnih stilova prikazanih na društvenim mrežama i strah od propuštanja (FOMO) verovatno su uzroci anksioznosti, kao i način na koji društvene mreže čine da se ljudi osećaju usamljeno. Da ne pominjemo činjenicu da društvene mreže izazivaju zavisnost, proizvodeći isti porast dopamina koji vam daju lekovi. U ovom trenutku izgleda da su anksioznost i milenijalci isprepleteni.

Sa rastom tehnologije došlo je i do povećanja veštačkog osvetljenja i loših navika spavanja. Talasi plave svetlosti sa vašeg telefona ili računara kasno noću mogu imati dvostruko nepovoljnije efekte na proizvodnju melatonina, hormona spavanja u vašem telu, od uobičajene veštačke svetlosti. Da li su milenijalci najviše pogođeni, ili je ovaj loš uticaj savremenog doba “opasan” za sve? Izgleda da jeste…

Pre nekoliko godina poremećaji mentalnog zdravlja i anksioznost bili su tabu teme, ali sada je anksioznost postala stalna tema rasprava. Da li su se stope anksioznosti u prošlosti uglavnom podcenjivale? Čak i ako je to slučaj, anksioznost je sigurno tema koja bi trebalo da bude u prvom planu naših razgovora. Sa ovako velikom stopom onih koji se trenutno bore sa generalizovanim anksioznim poremećajem, paničnim poremećajem, sa socijalnim anksioznim poremećajem i sa specifičnim poremećajima fobije, anksioznost neće uskoro nestati.

Šta uraditi kada se pojavi anksioznost

Kada se anksiozni pacijent obrati za lekarsku pomoć, upućuje se na dodatne preglede da bi se potvrdila ili otklonila pretpostavka da je uzrokovana nekom telesnom disfunkcijom. Najpre se preporučuju sledeći pregledi:

• Funkcija štitne žlezde jer poremećaj hormona koje luči može izazvati anksiozna stanja;
• Nivo šećera u krvi zato što hipoglikemija (nizak nivo šećera u krvi) izaziva simptome slične anksioznom napadu;
• Osetljivost na hranu – alergija na određene namirnice može izazvati neke od simptoma anksioznosti;
• Nivo gvožđa – nizak nivo gvožđa ima neke zajedničke simptome sa anksioznošću;
• Funkcije srca – učestale aritmije ili tahikardije često izazivaju strah i zabrinutost – mada, ako je sve telesno u redu – moguće je da su „problemi“ sa srcem u stvari manifestacija anksioznosti;
• Proveravanje nivoa kortizola (hormon stresa) – povišen nivo kortizola u krvotoku stvara simptome anksioznosti pa je potrebno proveriti da li je anksioznost time uzokovana.

Nakon eliminacije pomenutih mogućih uzročnika, sledeći korak je ispitivanje psihološke strukture ličnosti, navika i životnog stila. Ne treba zaboraviti: Anksioznost je prolazna – i zato je potrebna potpuna saradnja pacijenta sa stručnim licem.

Ako patite od anksioznosti ili drugog poremećaja mentalnog zdravlja, znajte da niste sami. Nemojte sami da se borite sa svojim “demonima” već što pre potražite stručnu pomoć i upamtite – anksioznost je prolazna! Samo ne dozvolite da taj osećaj teskobe utiče na vaše zdravlje, odnosno, na zdravlje drugih organa.