Kao roditelj, normalno je da ste zabrinuti kada vaše dete odbije da jede. Deca koja odbijaju hranu gotovo svakodnevno pokreću zabrinutost kod roditelja koji nikako da izađu iz začaranog kruga. Naravno da je prva misao – Da li se dete ne oseća dobro? Ako ne jedu ili pak odbijaju zdrave obroke, a traže grickalice i slatkiše, kako će dobiti osnovne hranljive sastojke? Kako da ih smirimo i nateramo da dovrše hranu? Milion pitanja nam prođe kroz glavu a čini se da odgovora, pa ni rešenja nema. Čak i ako izbacite sve slatkiše iz kuće, vaš mališan i dalje neće da proba supicu, čorbicu, meso? Traži pomfrit, picu? Poznat scenario, zar ne? Hajde da pokušam da vas utešim – svaka druga mama se susreće sa ovim problemom. I ne, nije ona kriva, dete je jelo sve, a onda je odjednom počelo da izbacuje jednu po jednu namirnicu… Kako bih vam pomogla u tome da se opustite makar malo, navešću nekoliko uobičajenih razloga odbijanja hrane, kao i rešenja.
Da li vršite pritisak na svoju decu da završe obrok?
Uobičajeno je da roditelji teraju svoju decu da završe svoj obrok. Ali ponekad, zbog ovog pritiska i iščekivanja, deca mogu izgubiti interesovanje za taj isti obrok. Umesto vremena za uživanje u omiljenoj hrani sa porodicom , vreme obroka postaje stresan trenutak za decu kada ih roditelji iznenada kontrolišu, prisiljavaju ih i stoje nad njihovom glavom dok ne završe poslednji zalogaj. To je možda razlog zašto vaše dete ne jede dovoljno ili odbija da jede.
Rešenje: Polako! Ne hranite decu na silu. Neka jedu sami, polako i u manjim porcijama. Nemojte ih uznemirivati i plašiti onom čuvenom rečenicom “Zvaću vuka”! Učestvujte u neobaveznom razgovoru s njima i učinite da shvate da je to samo hrana, a ne nešto što se mora.
Da li im dozvoljavate da biraju hranu koju jedu?
Naravno, roditelji najbolje znaju šta je zdravo kao i šta je deci potrebno. Međutim, deca se zbog toga često osećaju izostavljeno u odabiru onoga što im se servira na tanjire. Umesto zdravog ukusnog obroka, on postaje nešto što se nameće. Da li mi kao odrasli volimo sve da jedemo? Da li jedemo kada nam neko kaže da moramo, da je to zdravo? Naravno da ne. Pa kako onda očekujete da se deca povinuju vašim zahtevima po pitanju ishrane?
Rešenje: Dodajte jedno omiljeno jelo vašeg deteta obroku. To može biti sladoled, slatki kolač pa čak i sok. Ali, nakon što pojedu glavni, slani obrok. Znate li šta je još bolje? Kada decu uključite u pripremu hrane. Biće presrećni jer su učestvovali u pripremi i pomagali vama. Ko zna, možda i probaju tu čarobnu supicu!
Da li detetu nešto skreće pažnju tokom obroka?
Deca imaju vrlo kratak raspon pažnje i više ih zanima okolni svet. Obično program na TV-u i video na YouTube-u budu glavni izvor skretanja pažnje. Deca se u tim trenucima koncentrišu na televiziju ili igru i zbog toga gube interesovanje za obrok.
Rešenje: Pokušajte da izbegavate TV, video zapise ili druge faktore tokom obroka. Potrudite se da vreme obroka bude vreme za porodicu koja uživa u društvu svih članova.
Da li servirate velike porcije hrane svojoj deci?
Apetit svakog deteta nije isti. Dakle, možda vaše dete jede dovoljno, a hrana koja je ostala u tanjiru je zapravo višak.
Rešenje: Pokušajte da deci poslužite manje porcije hrane. Kada završe, pitajte ih da li žele još.
Naravno, ukoliko odbijanje hrane traje duže vreme, ukoliko primetite da vaši mališani čak ni nakon nekoliko dana bez grickalica i slatkiša i dalje ne žele da jedu, vreme je za doktora. Nemojte se plašiti, ali svakako odvedite dete na pregled. Možda je u pitanju bol u grlu, možda mu nešto drugo smeta.
A ako vam doktor kaže da je sve u redu, onda se naoružajte strpljenjem i ne odustajte od zdravih namirnica. Dakle, koliko god dete odbijalo supu, nudite mu samo to tog dana i ništa drugo. Dakle, nema zamene, nema omiljenog jela, nema grickalica i slatkiša.
I upamtite, ne budite oštri prema njima. Dajte im vremena da i sami shvate da se ne može živeti na krompiru i pici.
