Via Stella – od 08h

Ovaj blog post je deo serijala “Doručak u Beogradu“. Pogledajte i sve druge postove na tu temu u celoj kategoriji. A tu je i brzi spisak restorana sa doručkom.

Brzi info:

• Doručak od: 09:00h do 13h
• Cene: 690 din
• Adresa: Hadži Milentijeva 75, Beograd
• Odvojeni nepušački deo: ne
• Pet friendly: ne

Kada smo počinjali “Doručak u Beogradu” pre sada već 6 godina, koncept švedskog stola nije bio toliko zastupljen. Mimo Zvezdara Teatra, samo određeni hoteli nudili su uslugu švedskog stola, pre svega zbog manjeg broja gostiju, što je omogućavalo da i “spoljni gosti” dođu i plate doručak. Takvi su na primer Crystal, Argo ili Prag.

Verovatno brzi život a verovatno i promene u navikama dovele su do toga da je švedski sto sve zanimljiviji domaćoj publici pa ne čudi da se ovaj vid doručka sve više širi gradom. Nekoliko mesta donelo je svoju ponudu “otvorenog stola”, a jedan od najnovijih među njima je restoran “Via Stella”. Možete već da pogodite, i on je deo hotela, koji se zvanično zove “konak”. Nalazi se reklo bi se u okviru placa katoličke crkve u Hadži Milentijevoj na Neimaru i tako ćete ga i najlakše naći, odmah je pored velikog zvonika ove crkve.

Lokacija

Svi koji kolima idu put Hrama Svetog Save znaju koliko može biti izazovno naći parking i Via Stella nije izuzetak ali donekle “na ruku” ide što je skoro do samog Maksima Gorkog, te je taj deo manje opterećen nego onaj nešto severnije. Mimo toga, lokacija je prilično neupečatljiva i mirna, i vrlo verovatno nikada tuda ne biste prošli osim ako vam nije na putanji od kuće do posla ili škole.

Enterijer i bašta

Via Stella poseduje baštu ograničenog kapaciteta koja se ni počemu specijalno ne izdvaja.

Isto to možemo reći i za enterijer lokala. Iako se ne može nešto zameriti (stolovi su dovoljno veliki, raspored “diše” i sve je čisto), u pitanju je standardna “doručak sala” jednog manjeg hotela.

Na slikama čak izgleda i nešto bolje nego što je zapravo uživo. Nije to nikakva specijalna zamerka, ali je bitno istaći da je ovo mesto ono na koje dolazite da doručkujete i zatim idete dalje, ili se eventualno izdvajate od gužve da biste uradili neki posao a pritom i jeli.

Piće

Solidna Lavazza kafa iz kompletnog Lavazza uređaja za mlevenje i pravljenje kafe je prva pohvalna stvar, ali i ponuda čajeva koji su “na meru”, ne u kesici, samim tim kvalitetniji nego u većini sličnih mesta. Dodatak limuna u cediljki je “lep momenat” a čaj se služi u već standardnom čajniku/šolji, koji smo do sada imali prilike da vidimo na dosta mesta. Što ne znači da ne zaslužuje plus, u odnosu na standardno posluženje u običnoj šolji ili staklenoj čaši.

Ponuda za doručak

Restorane sa švedskim stolom opisujemo nešto drugačije nego tradicionalne “a la cart” iz prostor razloga što ovde kombinaciju na tanjiru pravimo mi, gosti, kao i što ne možemo oceniti količinu, brzinu serviranja i kvalitet uklopljenih sastojaka.

Kada pričamo o ponudi za doručak, ona je solidna, ali ne bez nekoliko upitnika. Suhomesnati deo sadrži već očekivanu “zimsku” kobasicu i pečenicu, zatim mortadelu (što je dobar dodatak), sir i kačkavalj, kao i nekoliko priloga za salatu – paradajz, cvekla, masline.

Interesantan dodatak su mešane salate, među kojima prednjači mimoza i salata od tune, a tu su i ajvar i kajmak.

Ljubitelji testa pored standardnih kajzerica mogu probati i projice, kiflice i urolane pite, ali je pomalo neobično da u ponudi nema standardnog hleba, ako ne i kroasana, sinonima za doručak.

Sada dolazimo do problematičnog dela. Jedina ponuda jaja za doručak su jaja na oko na polovini zemičke. Nije baš najjasnije zbog čega lokacija koja se reklamira kao švedski sto za doručak poseduje samo jedan vid jaja, i to čak ne ni “sama” već na hlebu. Cena sigurno nije upitni faktor jer jaja spadaju među najjeftinije sirovine, pa se postavlja pitanje zbog čega makar nisu odvojili određenu količinu jaja na oko mimo hleba, ako već nisu odlučili da naprave kajganu ili u najgorem slučaju kuvana jaja.

Drugi minus vredan pomena je što među “toplim” stvarima na doručku postoje samo kobasice. Dodatak slaninice svakako bi upotpunio doručak, ako ne i grilovano povrće, možda i kačamak ili popara. Ovako, u slučaju da ne želite “hladni” doručak odnosno doručak sa “hladnog stola”, opcije su vam veoma sužene.

Slatki deo doručka takođe je – “neobičan”, da ne upotrebimo drugi izraz. Pored štrudle sa makom i orasima, vanilica i samo jednog tipa cerealija, ne nudi ništa drugo. Dve-tri vrste džema, kvazi-nutela ili eurokrem, obični kornfleks ili bilo šta tog tipa svakako bi unapredilo ponudu slatkog dela stola.

Via Stella ne poseduje poseban deo za nepušače, a i da ga poseduje pitanje je koliko bi pomogao jer je ceo restoran jedna velika prostorija.

Nije ni pet friendly.

Zaključak:

Via Stella, iako italijanskog imena, nudi jedan pravi “domaćinski” doručak, kako biste zamislili da sada vašoj tetki ili nekome starijem neko zada zadatak da osmisli doručak. Suhomesnato, tradicionalni sirevi, pečena ljuta paprika (!), kobasica, jaja na oko i štrudla. Sve je tu, ništa nije loše, ali postoji veliki prostor za unapređenja.

Domaćinskoj “noti” doprinosi i ceo ugođaj prostora gde se radnici dovikuju jedni sa drugima, sve ima taj jedan ležerni momenat, što nama generalno nije smetalo ali nekome može.

Ocena: 7/10

Mapa: