Ne zamerite ako sam malo posenilio pa više ne znam šta sam vam pisao a šta nisam, ali sam se skoro prisetio jedne zanimljive situacije od pre nekoliko godina sa, kim drugim do babom. Spavam ja tako, zlo je doba, makar za nekoga ko je sinoć legao kasno, tako da oko sedam ujutru zove mene baba sa sprata ispod. Ja polu šlogiran, ali već spreman da skočim i uradim nešto što se zahteva od mene ako me u sedam ujutru doziva, pošto mora biti nešto loše. Ja kao:
Ja: Šta se desilo?
Baba: Ništa sine, imaš posetu!
Ja: Kakvu bre posetu baba u sedam ujutru?
Baba: Traži te sine neki policajac!
Ja: ?!
Baba: Da, da, kaže – Jel ovde stanuje Milan Đukić… I nosi ti neki časopis!
Ja: ?!? Čekaj … policajac je ispred vrata u sedam ujutru?
Baba: Da.
Ja: I traži mene?
Baba: Da
Ja: I NOSI MI ČASOPIS?
Baba: Da, da, neki časopis ti donosi!
MIslim se u sebi, ovo je jedan ludi svet kada mi pretplaćene časopise (na koje nisam pretplaćen) donosi policajac. Valjda su otkrili da poštari isuviše kradu pa je sad odlučio da donosi sam. Siđem naravno dole, šta ću, baba je već rekla da sam tu jelda.
Ja: Dobar dan, izvolite?
Policajac: Milan Đukić?
Ja: Da?
Policajac: Samo proveravamo da li živite na ovoj lokaciji na kojoj ste prijavljeni.
Ja: Aham, a zbog čega?
Policajac: Zbog vojne obaveze.
Ja: U redu, jel to to?
Policajac: Jeste, prijatno!
Ja: Prijatno!
Penjem se gore:
Ja: Baba, pandur hoće da proveri da li živim ovde zbog vojne obaveze, a časopis koji mi donosi je u stvari njegova fascikla u kojoj se nalaze dokumenta o ljudima koje dolazi da proverava.
Baba: Aaaaaa, a ja se još pitam kakav li ti on to časopis donosi!
Ja: Ali, ja, ali … nema … nema veze.
Imate vi nešto da podelite?
