U neko doba dana, popodnevni časovi, zove mene baba.
– Ej sine, dolazi večeras neka devojka iz niša, u pola devet, nosi neku vunicu pa da mi to pokupiš.
Ja kao, “ok, doći ću do 20h da mi objasniš i da se spustim dole do autobuske stanice”. Kaže baba, “nema frke, javiće se taman oko osam ova devojka, da kaže gde je”. Dođem ja tako u 20h, spreman da krenem oko 20:15h, kad sve polako kreće:
Baba: E, pa nije se još ova javila.
Ja: OK, pa možemo mi nju da pozovemo, da vidimo gde je.
Baba: Pa možemo, ali nemam broj mobilnog.
Ja: Kako nemaš broj mobilnog? Ona nema mobilni?
Baba: Pa ne, ja nisam uzela.
Ja: Pa što nisi uzela, pa sa kim si dogovorila celu priču?
Baba: Pa sa Olgom, to je neka njena komšinica
Ja: OK, pa jel možemo da pozovemo Olgu da dobijemo broj?
Baba: Pa zovem je ja već sat vremena, zauzeto joj je stalno
* i stvarno, zvali smo još jedno 10 minuta, bilo je zauzeto stalno *
Ja: Dobro, ok, kad stiže taj autobus, možda će doći, a niko ne čeka, treba da krenem…
Baba: Pa u pola devet on stiže najkasnije.
Ja: OK, ajd’ idem, samo mi reci barem kako se zove, pa ću da pitam tamo kad vidim da neko izlazi iz autobusa i očekuje nekog drugog.
Baba: A pa ne znam kako se zove.
Ja: Kako bre ne znaš kako se zove, pa šta da radim ja sad na stanici, nit znam telefon, nit znam ime, nit znam kako žena izgleda, da idem od jedne do druge i pitam “Jel imate vi vunicu za Dragicu?”
Baba: Pa pitala bih Olgu, nego joj je zauzeto!
I tako ja krenem ka stanici, naravno dole nema gde da se parkira čovek, da bih pitao da li je stigao autobus. Nekako nađem mesto, pogledam na sat, 20:25, kao taman sam stigao na vreme. Pitam kada stiže autobus, kaže “A pa autobus stiže u 21h po redu vožnje, a verovatno će u 21:15h”. Tu se odma’ setim da je baba rekla da najkasnije stiže u 20:30h. Došlo mi je da sednem u onu kafanu i uzmem “kafu, vinjak i kiselu” ali sam ipak odoleo.
I tu negde posle jedno 15 minuta, javlja se baba
Baba: E, našla sam broj mobilnog!
Ja: Super, ajde diktiraj mi
Baba: … … … e, sad ga izgubih negde …
Ja: OK, zovi me kad nađeš, da ne trošiš kredit.
I posle još jedno 5 minuta, zove me, i daje mi mobilni. Ja zovem, javlja se žena, kaže tu je za 10 minuta. Moram priznati da mi je u tom trenutku laknulo malo, pa sam smireniji sačekao da stigne vunica.
E da, nisam ništa srećniji ni sa Jaffom Limun, tj. Lime, šta god da je. Narandža je ipak narandža.
