Da li i kada stupa na snagu neki sistem koji će promeniti način na koji se ljudi pripremaju za vožnju u jednom urbanom centru kakav je Beograd? Gledam te časove vožnje, šta se tu zapravo događa … deset časova se vozite na poligonu, onda se drugih deset vozite po nekim ulicama grada koje s ene mogu nazvati baš najzagušenijim i onda narednih 20 časova radite „varijante“ da ne biste pali kad dođe do stvarnog polaganja.
A varijante su neke retard šeme koje napamet učite samo da biste zadovoljili (ne tako) pandura koji je na testu i predstavnika auto škole koji gleda da li da vas obori i uzme vam još novca. Ja ne znam nikoga ko i dalje mlatara glavom kao nenormalan prilikom prestrojavanja i radi ono što se uči na tim časovima a da je dobar vozač. I oni koji to rade obično nemaju dve blage sa vožnjom i često prave najveće probleme drugim učesnicima u saobraćaju.
Red je da se osmisli nešto novo. Pored tih standardnih 10 časova upoznavanja sa mehanikom automobila, pravac u neke stess testove … vožnja noću, vožnja po kiši, vožnja u špicu itd. OK, to je možda suviše neljudski za druge vlasnike automobila, ali je očigledno jedini način da se ljudi uvežbaju baš onako kako treba, i da im kasnije sve ide kao pesma. Da smo možda neki malo razvijeniji, pa da se prave specijalni simulatori sa uslovima špica, kiše i leda … to bi bila prava stvar!
Želeo bih da pozdravim ovom prilikom i sve pripadnice lepšeg pola koje po gradu voze sa podignutim svetlima, uvek mi prija da ne vidim ništa od odsjaja u retrovizoru. Hvala vam, hvala!
