Na današnji dan (11.01.1921), pre 100godina, prvi put je upotrebljen insulin!
Doktor Frederick Banting ubrizgao je insulin tinejdžeru Leonardu Tompsonu, koji je bio na samrti. Nakon 12 dana, ubrizgavanje je ponovljeno i dečakov život je spašen.
Frederick Banting je, zajedno sa Čarlsom Bestom osvojio Nobelovu nagradu za otkrivanje insulina. Zahvaljujući njihovom otkriću, danas u svetu živi preko 463 miliona ljudi sa dijabetesom.
Neprekidna medicinska istraživanja su omogućila duži i kvalitetniji život ljudi obolelih od “šećera”. Sa ove tačke gledišta, razmišljamo o prošlosti i zaključujemo da je dijabetes tipa 1 bio fatalan – u roku od samo nekoliko nedelja ili meseci, ljudi su umirali! Kada je konačno insulin pronađen, ova tragična slika promenila se iz korena! Ali, šta je to što se nije promenilo, i kako je moguće da je dijabetes jedna od vodećih bolesti savremenog doba? Gde grešimo i šta pogrešno radimo?
Dijabetes se ne zaustavljiva
Prema podacima Registra za dijabetes Gradskog zavoda za javno zdravlje, u Beogradu je 2019. godine registrovano ukupno 80.241 osoba sa dijabetesom.
Novoobolelih je iste godine bilo 4.287, 2.022 muškaraca i 2.265 žene. Iako se najviše stope incidencije registruju u razvijenim zemljama, najveći porast broja obolelih očekuje se u zemljama u razvoju, među kojima je i naša zemlja.
Vratićemo se na pitanje koje smo već postavili – gde grešimo, odnosno, šta pogrešno radimo, pa se ova bolest, koju nazivaju i “apokalipsom 21. veka”, ne zaustavlja?
Loš životni stil izgleda da je odlična podloga za dijabetes! S obzirom na to da životni stil u velikoj meri utiče na nastajanje dijabetesa, očigledno je da ogroman broj u svetu živi i radi pod stresom, u nemaštini, zbog koje se i nepravilno hrani ali i ne posvećuje dovoljno pažnje fizičkim aktivnostima. Upravo to je osnova za nastanak ove bolesti kao i za povećanje broja obolelih!
Životne navike su se promenile. Postali smo statični, vezani za radno mesto na kojem provodimo 8 i više sati dnevno. Nakon toga svi užurbano odlazimo svojim kućama, i to je sve kada je naše kretanje u pitanju.
Brz način života doneo nam je i brzu hranu, koja je neprijatelj broj jedan u ovom slučaju… Dalje, preopterećeni smo obavezama, problemima, manjkom vremena… I posle se pitamo kako je moguće da medicina napreduje, a mi zapravo nazadujemo! Zato, hajde da jednom za svagda podvučemo – briga o sebi u svima aspektima života je dobra prevencija za mnoge bolesti!
Znate li da veliki broj osoba sa dijabetesom ne zna da ima ovu bolest, a otkriva je slučajno kada već postoje komplikacije, kao što su bolesti srca i krvnih sudova, bubrega, oka ili nervnog sistema. Kako biste se što pre uhvatili u koštac sa ovim neprijateljem, važno je da prepoznate simptome!
Simptomi šećerne bolesti
Prepoznavanje i otkrivanje ranih simptoma može vam pomoći da što pre preduzmete adekvatno lečenje i smanjite rizik od dodatnih i ozbiljnih komplikacija.
- Učestalo mokrenje – kada je nivo šećera u krvi povišen, bubrezi pokušavaju da ga izbace filtrirajući krv, što dovodi do češćeg mokrenja naročito noću.
- Pojačana žeđ – gubitak tečnosti izazvan čestim mokrenjem, vremenom dovodi do dehidracije i osoba oseća pojačanu žeđ.
- Stalan osećaj gladi – konstantna glad ili žeđ mogu biti rani pokazatelji dijabetesa jer osoba ne dobija dovoljno energije iz hrane koju pojede.
- Umor, slabost i malaksalost – ova vrsta umora nastaje kao rezultat nedovoljne iskorišćenosti šećera iz krvotoka za rad ćelija, tako da osoba pati od manjka energije, slabosti i malaksalosti
Zamagljen vid – višak šećera u krvotoku može oštetiti krvne sudove u očima, što izaziva zamagljen vid. - Sporo zarastanje rana i posekotina – visok nivo šećera u krvi može da ošteti nerve i krvne sudove tela, što narušava cirkulaciju tako da je potrebno nekoliko sedmica ili meseci da rane i posekotine zarastu.
- Bockanje, utrnulost ili bol u rukama i nogama – pošto visok nivo šećera u krvi smanjuje prokrvljenost može oštetiti nerve u telu. Ovo stanje je poznato kao neuropatija i vremenom se može pogoršati i dovesti do ozbiljnih komplikacija.
- Svrab i gljivične infekcije – višak šećera u krvi i urinu je pogodna sredina za razvoj gljivica što uzrokuje uporne gljivične infekcije. Gljivice se mogu javiti na toplim i vlažnim delovima kože i sluzokože – usta, pazuh, područje genitalija i praćeni su crvenilom, svrabom i bolom.
- Gubitak telesne težine – uprkos unosu hrane, u kasnijim fazama bolesti dolazi do gubitka težine.
Verujemo da ste upoznati sa tim, ali nije na odmet ponoviti koje vrste dijabetesa postoje:
- Diabetes mellitus tipa
- Diabetes mellitus tipa 2
- Gestacijski dijabetes
- Ostali specifični oblici dijabetesa
Dijabetes tipa 1 (juvenilni dijabetes) je najteži oblik i u pitanju je autoimuni poremećaj. Nastaje kada beta ćelije pankreasa proizvode veoma male količine insulina ili ga uopšte ne proizvode. Naučnici smatraju da je uzrokovan genetskim predispozicijama ili virusnim infekcijama koje mogu pokrenuti ovu bolest. Kada je dijabetes tipa 1 u pitanju, svi oni koji imaju ovu dijagnozu, leče se insulinskom terapijom.
Dijabetes tipa 2 se javlja u 95% slučajeva svih obolelih od dijabetesa. Nastaje kada pankreas ne proizvodi dovoljno insulina da bi se održao potrebni nivo šećera u krvi, ili kada organizam ne može da iskoristi izlučeni insulin. Javlja se uglavnom kod odraslih, starijih od 40 godina. Iako je ovaj oblik šećerne bolesti blaži od tipa 1, može uzrokovati mnogobrojne zdravstvene komplikacije. U ovom slučaju, najčešće se prepisuju tablete kao vid terapije.
Gestacijski dijabetes nastaje u trudnoći koja u određenoj meri dovodi do insulinske rezistencije. Obično se dijagnoza postavi sredinom trudnoće ili pri kraju tog period. Pošto visok nivo šećera u krvotoku majke, preko placente cirkuliše i do bebe, gestacijski dijabetes je neophodno kontrolisati da bi se zaštitio rast i razvoj bebe. Ova vrsta se obično reši nakon trudnoće. Međutim, ostaje rizik da osobe koje su ga imale, razviju tip 2 u kasnijem životnom dobu.
Ostali specifični oblici su dečiji dijabetes, endokrini, starački, jatrogeni (nastao kao posledica uzimanja lekova za druge bolesti)…
U čast 100 godina od prvog upotrebljenog insulina odlučili smo da “zagrebemo” priču o ovom tihom ubici. S obzirom na to da je neophodno organizovano se suprostaviti dijabetesu, ovim tekstom počećemo niz tekstova u kojima ćemo postupno, uz pomoć stručnjaka pokušati da poboljšamo život sa istim, kad već ne možemo da ga iskorenimo.
Pratite nas!
