Ima onih koji se izuzetno dobro nose sa pritiscima u svom životu. Oni znaju kada je vreme za pauzu od svega, drugačije posmatraju određene situacije i upravo ti ljudi znaju kada je vreme da se obrate nekome za pomoć i podršku. Nažalost, mnogo je više onih koji se sa stresom nose na načine koji su zapravo samouništavajući…
Tačno je da ne možete u potpunosti eliminisati stres iz svog života ali možete naučiti zdrave načine za upravljanje istim, čimećete sprečiti teže i dugotrajnije posledice po svoje zdravlje i psihu.
Ono što većina ljudi ne shvata je da se stres nagomilava i nameće iz nekih beznačajnih situacija. Dakle, kada ne ide onako kako smo planirali, kada ne spavamo dovoljno, kada imamo problem u vezi, braku, kada odugovlačimo sa rokovima ili “guramo pod tepih” probleme sa kojima se susrećemo… A onda odjednom “puknemo”!
Postoje dve vrste stresa:
- Akutni stresovi su situacije koje dolaze i prolaze kroz relativno kratak vremenski period. To može uključivati pokušaj da se ispoštuje ograničen rok na poslu, navigacija u saobraćaju tokom špica i situacije slične navedenim. Akutni stresovi su česti i skloni smo da vratimo fizičku i emocionalnu ravnotežu ubrzo nakon što ih doživimo.
- Hronični stresovi utiču na nas tokom dužeg vremenskog perioda. Primer bi bio zbrinjavanje člana porodice koji je invalid, duže vreme bez posla, prolazak kroz finansijske poteškoće… Hronični stresovi nas mogu iscrpeti, pa čak i razboleti ako nas dugo muče.
Kako da problem sasečemo u koreno, odnosno, kako da utičemo na to da nam svakodnevni problemi ne poremete ravnotežu, kako da ne utiču na naše zdravlje ali i odnos prema svetu?
Da biste naučili kako da upravljate stresom, potrebna vam je vežba i vreme. Evo nekoliko načina kako sebi možete da olakšate proces oslobađanja od istog.
Vežbajte
Redovan trening je jedan od najboljih načina za opuštanje tela i uma. Plus, vežbanje će vam poboljšati raspoloženje. Međutim, ovo morate uvrstiti u svoj svakodnevni ritual, jer će jedino tako i imati efekta na vas.
Usredsredite se na postavljanje ciljeva koje možete ispuniti kako ne biste odustali. Većina zna da je izvođenje bilo koje vežbe bolje nego nikakvo.
Opustite mišiće
Kada ste pod stresom, mišići su napeti. Šta je vaš zadatak u ovom slučaju?
- Istezanje
- Uživanje u masaži
- Kupanje vrućom kupkom ili tušem
- Dobar san
Dišite duboko
Zaustavljanje i nekoliko dubokih udisaja može odmah da vam smanji pritisak, kako u glavi, tako i u grudima. Iznenadićete se koliko se bolje osećate kada duboko udahnete i izdahnete. Samo sledite ovih 5 koraka:
- Lezite
- Zatvorite oči
- Zamislite se na opuštajućem mestu. Može biti na plaži, u prelepom travnatom polju ili bilo gde drugde gde imate osećaj mira i spokoja
- Polako duboko udahnite i udahnite.
- Radite ovo 5 do 10 minuta.
Hranite se dobro i pametno
Ukoliko je na vašem meniju uravnotežena ishrana, vi ste već u prednosti. Hrana dosta utiče i na raspoloženje. Neka vam obroci budu sastavljeni od povrća, voća, integralnih žitarica kao i nemasnih proteina. I ne zaboravite, nijedan obrok ne smete da preskočite! Preskakanje obroka, odnosno glad može prouzrokovati nervozu a nervoza vrlo lako postaje nagomilani stres.
Usporite
Život je jednostavno takav – zauzeti smo, prepuni obaveza, ograničeni rokovima, a žalimo za propuštenim, onim što ne stižemo da uradimo… Usporite. Razmislite… Pogledajte kakav vam je život. Da li su članovi vaše porodice zdravi, da li su pored vas? Pa šta vam je više potrebno?
Imamo i par trikova za vas:
- Navijte sat 5 do 10 minuta unapred. Ustaćete ranije i izbeći stres zbog kašnjenja.
- Kada vozite autoputem, prebacite se na sporu traku kako biste izbegli stres na putu.
- Veliki poso podelite na nekoliko manjih. Ne pokušavajte da odgovorite na svih 100 imejlova ako ne morate – odgovorite na nekoliko bitnih i to je to.
Nađite vreme za hobije
Nađite vreme za stvari i aktivnosti u kojima uživate. Hajde da pokušate da svakodnevno uradite nešto zbog čega ćete se osećati dobro i korisno? Ne morate mnogo vremena da utrošite na njih, dovoljno je 15-20 minuta dnevno.
Razgovarajte o svojim problemima
Ako vas nešto muči, razgovor sa vama bliskom osobom, osobom od poverenja može biti izuzetno lekovit. Ukoliko ćete se osećati bolje i sigurnije, možete pričati sa lekarom ili terapeutom.
A možete i da razgovarate sami sa sobom. To se zove samopričanje i znate šta? Svi to radimo! Ali da bi samopričanje pomoglo u smanjenju stresa, nemojte kuditi sebe, već se potrudite da to bude vid pozitivne afirmacije.
Zato pažljivo slušajte šta mislite ili govorite kada ste pod stresom. Ako sebi dajete negativnu poruku, promenite je u pozitivnu. Na primer, nemojte sebi reći „Ne mogu to da učinim“. Umesto toga recite sebi: „Ja to mogu“ ili „Radim najbolje što mogu“!
Čini se kao da je ovo već ispričana priča, zar ne? Verujte da pomaže, samo je potrebna vaša dobra volja i rešenost da prekinete taj začarani krug nervoze, stresa, depresije!
