Znate ono kad u političkim emisijama ima rubrika “reagovanja”. E pa evo ponekog detalja i dodatka već objavljenim stvarima.
Reagovanje I
Ista ona koleginica sa posla zove tehničku podršku, i kaže:
– Iskočilo mi je nešto, piše, Vindous iz not džinijus!
A “tehnička podrška” odgovara:
– Da, da, znam, Vindous iz not džini, sredićemo.
Reagovanje II
Lepo sam rekao da će Jeca nastaviti putem jeftinog govora i psovki radi očuvanja čitalačke publike. Juče sam u kafiću snimio Kurir, pogledao, kad ono, Jecina kolumna. U samoj najavi na naslovnoj su dve psovke, u citatu unutar kolumne još četiri. Nisam čitao kolumnu, naravno, ticala se toga kako koleginice žele da Jelena Karleuša umre, mislim, kao da nekoga zabole za to.
Reagovanje III
Ne znam gde se razmimoilaze te generacije. Situacija – penzioner stoji i blokira prolaz u maxiju, između dva rafa. Zagleda neke artikle, ali stoji baš po sred srede. Prilazi momak, kaže – izvinite jel možete da se pomerite. Penzos ništa. Ovaj kao, izvinite, skoro mu se ubacuje u facu, ovaj ništa. Nakon toga, momak se provlači iza penzosa između njega i rafa u prodavnici, pritom malo gurne penzosa u smislu da može da prođe (ovde se ograđujem ako ga je gurnuo nešto jače dupetom i to, mada se penzos nije posebno pomerio, ostao je u mestu).
I tu onda kreće penzos – “Mladiću, šta to radite! Polako, gde se žurite!” (onako, nadrkano). “Kakav je to način … ” I sad, lik ga iskulirao skroz, ali to je izgleda iznerviralo penzosa pa nastavlja – “Sad ste još i gluvi! E baš lepo! Gluv čovek a još se i gura!”
I sad, šta čovek da kaže, ko je tu kriv? Ok, treba poštovati starije, ali prosto nekad ne znam gde je ta granica poštovanja i dozvoljavanja da vas neko smara samo zato što je stariji pa koristi sve te “prednosti”. A opet, možda je i ovaj mladac neki bez respekta pa je stvarno gurn’o matorca. Možda bi trebalo otvoriti posebne maloprodajne objekte za mlade, za radne ljude, i za stare.
To je moja davnašnja ideja, samo pretočena iz pošte i banke. Napraviti šalter za radne ljude koji su u pauzi odlučili da izađu i plate račune, ali i za penzionere koji vole da se druže u redovima i pričaju o svemu i svačemu. Kao na primer penzioner koji odlazi u poštu da plati račun za struju (znate onaj na kojem sami upisujete iznos koliko uplaćujete), daje to ovoj na šalteru i pita je – “Jel ste mi uračunali popust?” Ova ga zbunjeno gleda i kao – “gospodine, pa vi upisujete cifru koju uplaćujete i piše vam koliko treba da uplatite sa uračunatih 5% popusta”. A ja razmišljam – jel ovaj čovek prvi put plaća struju za svojih 70 godina života, ili uvek tera službenice da mu popunjavaju uplatnicu.
