Čitam pre neki dan da su ponovo popularni zelenaši koji ljudima koji inače ne bi mogli da dobiju kredit daju pozajmice, naravno posle sa kamatama od 650%. Pa onda posle toga čitam da su neki probali da uteraju na pozajmici od 30.000 evra dug od 350.000 evra. Pa onda čitam kako NBS poziva narod da se ne zeza sa takvima i da jedino banke imaju pravo da daju pozajmice i da je to jedino ispravno pred zakonom itd. A onda razmišljam, koja je tačno razlika između banke i ovih zelenaša? OK, banka možda neće doći da vam polomi noge, ali nisu daleko.
“Besplatno održavanje računa”
Sve počinje naizgled idealno – “dođite kod nas, mi smo carska banka, kod nas se pare daju na lepe oči i za džabe, jer smo mi dobri samarićani”, neki je siže onoga što dobijate na bilbordima, tv reklamama i oglasnim stranama. Međutim, stvari su naravno daleko od idealnih jer čak i prilikom otvaranja računa imate peripetije. Recimo, kažete ovako:
– A jel nešto moram da platim za mesečno održavanje?
– Neeee gospodine, mesečno održavanje je besplatno!
Za mesec dana stiže izvod gde stoji da je račun zadužen za 200-300-400 dinara. Stavka – “Korišćenje računa”. Zoveš, pitaš o čemu se radi i zašto je skinuto kad je održavanje besplatno, a odgovor je “Pa da, održavanje računa je besplatno, ali se naplaćuje provizija za njegovo korišćenje”, ili “pa da, održavanje je besplatno, ovo su troškovi za transakcije”. Naravno, ne možete im ništa jer sve to stoji lepo u ugovoru. Onom što kaže jedna banka “kada potpišemo ne menjamo”. Pa naravno da ne menjaju nakon potpisivanja kad je ugovor napisan tako da set od 10 advokata ne može da dokuči gde je sve koska na koju će vas navući.
Nedozvoljeni minus i kredit za stan
Da ne ulazim u procente kamate za dozvoljeni i nedozvoljeni minus. I sama institucija “nedozvoljenog minusa” je genijalna. Pa ako nije dozvoljen, što sa velikom slašću puštate ljude da u njega upadnu i to za astronomske cifre? Možda je bolje da se zovu “Dozvoljeni minus I – šansa za izbavljenje postoji aka >dajete samo dve litre krvi<” i “Dozvoljeni minus II – Vrata pakla su otvorena”.
Ili recimo, oni krediti za stan. I sad reklama je “Na kraj sela žuta kuća ti-ti-ti, žuta kuća ta-ta-ta, fiksna kamata!” (tako nešto). I naravno uz kamate koje se vezuju za Euribor pa skaču kako stignu, čovek se polakomi i navuče, a onda vidi u ugovoru nešto kao:
“Kamata je fiksna (*)
.
.
.
(*) ne.
ili u nešto boljoj varijanti:
(*) samo ukoliko kretanje Euribora nije veće od +/- 0,1 procenat. U slučaju većeg kretanja Euribora, kamata se vezuje za Euribor.
Euribor i kreditni biro
Pa onda postoji tema toga što kad Euribor skoči, skoči i kamata. Euribor se snizi, kamata ostane ista.
Pa onda možemo da govorimo o tome da i najmanja dugovanja na tekućem kao što je recimo tih 100 dinara kad odete u “Dozvoljni minus II – vrata pakla su otvorena” (vidite kako se lako primio termin) zbog “održavanja računa” obavezno ide kao mrlja u kreditni biro, pa kad sutra uzimate kredit (ne daj Bože) imate neprijatnu diskusiju sa “kreditnim savetnikom” koji kaže nešto kao “Aha … hm … da… vidim da ste ovde u docnji bili sa otplatom u iznosu od dvadeset četiri dinara i osamdeset para”, i onda uputi onako značajan pogled ka vama. A vi ne znate dal’ da se smejete, plačete, nabijete mu hemijsku u šaku ili manijakalno počnete da se derete “siiilooovaaaanjeeeee”.
Telefonski razgovori
Pre nego što ste klijent / uzimate kredit:
“Dobar dan gospodine, izvolite, kako vam možemo pomoći? Naravno da ćemo zakazati sastanak sa kreditnim savetnikom. Dok čekate na vezi, da li možete da otvorite vrata svog doma, upravo su pred istim dve tajlanđanke za pravu thai masažu. I donose vam poklon, novi Apple MacBook, baš kao što ste želeli za Novu godinu. Ništa nemojte da kažete, znamo da je avgust, ali kod nas je Nova godina svaki dan. Ne zaboravite da posle masaže odete do Ušće Shopping centra, na infopultu je vaučer na 50.000 dinara za kupovinu u svim lokalima unutar tržnog centra.
Nakon što ste postali klijent i kasnite dva dana sa otplatom kredita:
“Dobar dan gospodine, želim da vas obavestim kako vam možemo odmoći. Naravno da ćemo vas goniti do smrti jer ste zakasnili sa otplatom. Dok slušate na koje ćemo sve načine iz vas izvući pare, da li možete da otvorite vrata svog doma, upravo su pred istim Boris i Jevgenij za pravu rusku “masažu”. I donose vam poklon, tečni sapun za pranje dok budete u ćeliji u koju ćemo vas smestiti zbog neplaćenog duga. Ništa nemojte da kažete, sve ste vi to prihvatili u ugovoru kojeg ste potpisali, što niste lepo čitali. Ne zaboravite da posle “masaže” odete do naše najbliže poslovnice i iskažete svoje žaljenje zbog docnje i poklonite se slici našeg predsednika upravnog odbora”
Zatezna kamata
Evo još jednog istinskog primera. Mislim da sam ovo već bio podelio sa vama. Kaže ugovor da se kredit mora otplaćivati 15. u mesecu. Nakon toga kreće obračun zatezne kamate sve do trenutka isplaćivanja tog dugovanja. Račun naravno uvek stiže oko 12., 13. ili 14. da ne bi drugari iz banke propustili koji dan da obračunaju ratu po većem kursu evra. Time naravno ostavljajući kriminalno malo vremena za uplatu i reakciju. Kap koja je prelila čašu je jedan račun koji je po poštanskom pečatu poslat upravo 15. a stigao tek 17., tada već sa dva dana zatezne kamate.
– Dobar dan, poslali ste račun 15. koji mora da se plati do 15. ne znam kako to mislite da je moguće uraditi, kad on stigne u najboljem slučaju sutradan.
– To nije istina gospodine, račun šaljemo uvek oko 10.
– Na koverti je pečat pošte na kojem piše 15.
– … … VI STE DUŽNI DA PLATITE RAČUN DO 15. U SUPROTNOM SE RAČUNA ZATEZNA KAMATA!
– to je sve u redu, ali kako da znam koliko da platim kad je iznos svakog meseca drugačji zbog kursa evra.
– VI MORATE DA SE O TOME INFORMIŠETE, ZOVITE BANKU, TRAŽITE DA VAM SE ŠALJE NA FAKS!
– Čak i kada bih to hteo da radim, a nisam dužan, kao fizičko lice nemam faks, kao ni ostatak normalne populacije.
– NE MOGU VAM POMOĆI, TO JE VAŠA DUŽNOST!
– OK, prijatno.
Ah da, i čuveni Erik Kantona pozvao je na bojkot banaka pre nekoliko dana, međutim, čitam danas da mu nije pošlo za rukom, tj. nije se desilo ništa spektakularno. Šteta.
