Kao što sam svojevremeno najavio, rado ću u beepu objaviti i “gostujuće beep-ove”, i već nekoliko imam najavljenih. Međutim, jedan dobar prijatelj sve te najavljene je pretekao i poslao svoj esej na temu – Piratski vs originalni software, na primeru dragog nam Microsofta. Pa, evo ga:
Nikada nisam patio od toga da imam najnoviju i najmoderniju verziju programa instaliranu, ako ona stara dobro radi posao (mada sam se jednom na stalnom apgrejdovanju ACDSee-a opekao). Naravno, tako je bilo kod kuće gde sam mogao lepo da biram šta koristim. Na poslu je to sve malo drugačije, a iskustvo će pokazati, i komplikovanije.
Imao sam tu priliku da prvi u firmi pređem na Office 2007, te da se upoznam sa blagodetima ribbon interfejsa. Period privikavanja nije bio skroz bezbolan, ali je bio uspešan. U to vreme sam kao i svi (relativno) mladi buntovnici drndao mail preko Thunderbirda i mrzeo Outlook. Avaj, ubrzo je stigla direktiva da je Outlook obavezan, a ja sam se pomalo razočarao činjenicom da ima neki čudan interfejs koji je u osnovi File menu, sa nekim naznakama ribbona. Ipak, posle još malo privikavanja, prihvatio sam Outlook 2007 čak i kod kuće.
Kada se pojavila beta Office-a 2010, bio sam presrećan. Outlook i ribboni, kalendar, podstnici, adresar, neslućene mogućnosti sortiranja mailova i slično. Baš sjajno! Instalirao sam betu svuda gde sam mogao i mirno čekao trenutak kada će prerasti u full verziju. Kada je taj trenutak došao, kod kuće nisam imao nikakvih problema zahvaljujući braći borcima za internet slobodu.
A na poslu… Na poslu je sve to funkcionisalo potpuno drugačije.
Prvo je firmi za koju radim isticao MSDN Partnership status, za koji je potrebno imati dvojicu kolega sa položenim ispitima. Izabrali smo dva mladića koji će se žrtvovati i poslali na obuku. Vratili su se ovenčani slavom. Aplicirali smo za obnavljanje statusa, a vreme je polako isticalo mojoj dragoj Office 2010 beti.
Igrom slučajeva, otišao sam na daleki put i neko vreme nisam razmišljao o tom problemu. Kada sam se vratio, na snazi je i dalje bio status quo – ispiti položeni, partneri nismo, Office 2010 ulazi u poslednje trenutke. Avaj, bio sam primoran da se na neko vreme vratim na verziju sa oznakom 2007, ali sam znao da me dveiljadedesetka čeka u bliskoj budućnosti.
Juče sam, konačno, od dragog CEO-a dobio potvrdu da smo ponovo drugari sa MSDN-om, te da možemo da instaliramo Office 2010. Naravno, pošto CEO jedini ima tu moć da gleda serijske brojeve i skida instalacije (a diskovi od MS-a još nisu stigli), serial sam dobio na mail, a instalaciju sam morao ručno da skinem.
Kada se download 64bitne verzije (torrent sa pouzdanog sajta, sa tačno naznačenom potrebnom verzijom) završio, sa osmehom na licu sam pokrenuo installer. Dočekala me je poruka tipa “vaš Office 2007 je 32bitni, morate da ga deinstalirate da biste stavili 64bitni”. Deinstalacija je trajala dobrih pola sata. Pokrenuo sam installer ponovo, uneo serijski broj i dobio poruku da nije validan. Kolega je doživeo manje-više isto iskustvo sa 32bitnom verzijom. Pa se CEO smilovao i dozvolio nam da na MSDN-u vidimo serijske brojeve, pa čak i da sa istog skidamo instalacione verzije potrebnih programa.
Nakon što je kolega skinuo 32bitni Office 2010 direktno sa MSDN-a, ispostavilo se da nešto u ISO fajlu koji je dobio ne valja, pa do trenutka instaliranja nije ni došao. U isto vreme se završio i download 64bitne verzije. Sada je na mene došao red da mountujem ISO i pokrenem instalaciju. Naravno, dobio sam poruku da ili neki fajl ne valja, ili ne instaliram sa originalne lokacije. Uradili smo jedino što nam je preostalo i narezali pomenuti ISO na DVD.
Trijumfalno sam ubacio DVD u drajv, dvokliknuo na setup.exe i gledao kako se pojavljuje prozor za instalaciju Officea 2010 Professional Plus. Zadovoljni sjaj u očima je ubrzo zamenila kombinacija besa i očaja, kada je installer crashovao uz veselu poruku. Probao sam još jednom. I još jednom. I još jednom…
Vrhunskom samokontrolom sam se sprečio da pokidam kabl od miša i sažvaćem DVD.
Mirno sam ugasio laptop, spakovao ga i pošao kući.
Kod kuće sam iskopirao narodsku verziju u .iso formatu na laptop, mountovao je, pokrenuo instalaciju, sačekao da se ista završi i, naravno, aktivirao sveže instalirani Office 2010 Professional Plus firminim serijskim brojem. Simbioza pirata i originala je ponovo pobedila, a ja veselo kuckam ovaj gostujući BEEP u potpuno legalnom Wordu, sa posla, umesto da radim…
